Job 39
1 Kender du Tiden, da Stengeden føder, tager du Vare på Hindenes Veer,
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 tæller du mon deres Drægtigheds Måneder, kender du Tiden, de føder?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 De lægger sig ned og føder og kaster Kuldet,
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Ungerne trives, gror til i det frie, løber bort og kommer ej til dem igen.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Hvem slap Vildæslet løs, hvem løste mon Steppeæslets Reb,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 som jeg gav Ørkenen til Hjem, den salte Steppe til Bolig?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Det ler ad Byens Larm og hører ej Driverens Skælden;
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 det ransager Bjerge, der har det sin Græsgang, det leder hvert Græsstrå op.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Er Vildoksen villig at trælle for dig, vil den stå ved din Krybbe om Natten?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 Binder du Reb om dens Hals, pløjer den Furerne efter dig?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Stoler du på dens store Kræfter; overlader du den din Høst?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Tror du, den kommer tilbage og samler din Sæd på Loen?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 Mon Strudsens Vinge er lam, eller mangler den Dækfjer og Dun,
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 siden den betror sine Æg til Jorden og lader dem varmes i Sandet,
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 tænker ej på, at en Fod kan knuse dem, Vildtet på Marken træde dem sønder?
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Hård ved Ungerne er den, som var de ej dens; spildt er dens Møje, det ængster den ikke.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Thi Gud lod den glemme Visdom og gav den ej Del i Indsigt.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Når Skytterne kommer, farer den bort, den ler ad Hest og Rytter.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Giver du Hesten Styrke, klæder dens Hals med Manke
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 og lærer den Græshoppens Spring? Dens stolte Prusten indgyder Rædsel.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Den skraber muntert i Dalen, går Brynjen væligt i Møde;
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 den ler ad Rædselen, frygter ikke og viger ikke for Sværdet;
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Koggeret klirrer over den, Spydet og Køllen blinker;
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 den sluger Vejen med gungrende Vildskab, den tøjler sig ikke, når Hornet lyder;
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 et Stød i Hornet, straks siger den: Huj! Den vejrer Kamp i det fjerne, Kampskrig og Førernes Råb.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Skyldes det Indsigt hos dig, at Falken svinger sig op og breder sin Vinge mod Sønden?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Skyldes det Bud fra dig, at Ørnen flyver højt og bygger sin højtsatte Rede?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Den bygger og bor på Klipper, på Klippens Tinde og Borg;
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 den spejder derfra efter Æde, viden om skuer dens Øjne.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Ungerne svælger i Blod; hvor Valen findes, der er den!
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
