Job 31
1 Jeg sluttede en Pagt med mit Øje om ikke at se på en Jomfru;
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 hvad var ellers min Lod fra Gud hist oppe, den Arv, den Almægtige gav fra det høje?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 Har ikke den lovløse Vanheld i Vente, Udådsmændene Modgang?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 Ser han ej mine Veje og tæller alle mine Skridt?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Har jeg holdt til med Løgn, og hasted min Fod til Svig
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 på Rettens Vægtskål veje han mig, så Gud kan kende min Uskyld
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 er mit Skridt bøjet af fra Vejen, og har mit Hjerte fulgt mine Øjne, hang noget ved mine Hænder,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 da gid jeg må så og en anden fortære, og hvad jeg planted, oprykkes med Rode!
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Blev jeg en Dåre på Grund at en Kvinde, og har jeg luret ved Næstens Dør,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 så dreje min Hustru Kværn for en anden, og andre bøje sig over hende!
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Thi sligt var Skændselsdåd, Brøde, der drages for Retten,
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 ja, Ild, der æder til Afgrunden og sætter hele min Høst i Brand!
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Har jeg ringeagtet min Træls og min Trælkvindes Ret, når de trættede med mig,
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 hvad skulde jeg da gøre, når Gud stod op, hvad skulde jeg svare, når han så efter?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Har ikke min Skaber skabt ham i Moders Skød, har en og samme ej dannet os begge i Moders Liv?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Har jeg afslået ringes Ønske, ladet Enkens Øjne vansmægte,
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 var jeg ene om at spise mit Brød, har den faderløse ej spist deraf
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 nej, fra Barnsben fostred jeg ham som en Fader, jeg ledede hende fra min Moders Skød.
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Har jeg set en Stakkel blottet for Klæder, en fattig savne et Tæppe
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 visselig nej, hans Hofter velsigned mig, når han varmed sig i Uld af mine Lam.
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 Har jeg løftet min Bånd mod en faderløs, fordi jeg var vis på Medhold i Retten,
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 så falde min Skulder fra Nakken, så rykkes min Arm af Led!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Thi Guds Rædsel var kommet over mig, og når han rejste sig, magted jeg intet!
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Har jeg slået min Lid til Guld, kaldt det rene Guld min Fortrøstning,
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 var det min Glæde, at Rigdommen voksed, og at min Hånd fik sanket så meget,
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 så jeg, hvorledes Sollyset stråled, eller den herligt skridende Måne,
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 og lod mit Hjerte sig dåre i Løn, så jeg hylded dem med Kys på min Hånd
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 også det var Brøde, der drages for Retten, thi da fornægted jeg Gud hist oppe.
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Var min Avindsmands Fald min Glæd jubled jeg, når han ramtes af Vanheld
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 nej, jeg tillod ikke min Gane at synde, så jeg bandende kræved hans Sjæl.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Har min Husfælle ej måttet sige: "Hvem mættedes ej af Kød fra hans Bord"
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 nej, den fremmede lå ej ude om Natten, jeg åbned min Dør for Vandringsmænd.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Har jeg skjult mine Synder, som Mennesker gør, så jeg dulgte min Brøde i Brystet
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 af Frygt for den store Hob, af Angst for Stamfrænders Ringeagt, så jeg blev inden Døre i Stilhed!
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Ak, var der dog en, der hørte på mig! Her er mit Bomærke - lad den Almægtige svare! Havde jeg blot min Modparts Indlæg!
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Sandelig, tog jeg det på min Skulder, kransed mit Hoved dermed som en Krone,
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 svared ham for hvert eneste Skridt og mødte ham som en Fyrste.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Har min Mark måttet skrige over mig og alle Furerne græde,
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 har jeg tæret dens Kraft uden Vederlag, udslukt dens Ejeres Liv,
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 så gro der Tjørn for Hvede og Ukrudt i Stedet for Byg! Her ender Jobs Ord.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
