Job 27
1 Job vedblev at fremsætte sit Tankesprog:
И Јов настави беседу своју и рече:
2 "Så sandt Gud lever, som satte min Ret til Side, den Almægtige, som gjorde mig mod i Hu:
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Så længe jeg drager Ånde og har Guds Ånde i Næsen,
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 skal mine Læber ej tale Uret, min Tunge ej fare med Svig!
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Langt være det fra mig at give jer Ret; til jeg udånder, opgiver jeg ikke min Uskyld.
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Jeg hævder min Ret, jeg slipper den ikke, ingen af mine Dage piner mit Sind.
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Som den gudløse gå det min Fjende, min Modstander som den lovløse!
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Thi hvad er den vanhelliges Håb, når Gud bortskærer og kræver hans Sjæl?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Hører mon Gud hans Skrig, når Angst kommer over ham?
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Mon han kan fryde sig over den Almægtige, føjer han ham, når han påkalder ham?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Jeg vil lære jer om Guds Hånd, den Almægtiges Tanker dølger jeg ikke;
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 se, selv har I alle set det, hvi har I så tomme Tanker?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Det er den gudløses Lod fra Gud, Arven, som Voldsmænd får fra den Almægtige:
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Vokser hans Sønner, er det for Sværdet, hans Afkom mættes ikke med Brød;
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 de øvrige bringer Pesten i Graven, deres Enker kan ej holde Klage over dem.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Opdynger han Sølv som Støv og samler sig Klæder som Ler
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 han samler, men den retfærdige klæder sig i dem, og Sølvet arver den skyldfri;
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 han bygger sit Hus som en Edderkops, som Hytten, en Vogter gør sig;
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 han lægger sig rig, men for sidste ang, han slår Øjnene op, og er det ej mer;
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Rædsler når ham som Vande, ved Nat river Stormen ham bort;
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 løftet af Østenstorm farer han bort, den fejer ham væk fra hans Sted.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Skånselsløst skyder han på ham, i Hast må han fly fra hans Hånd;
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 man klapper i Hænderne mod ham og piber ham bort fra hans Sted!
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
