Job 23
1 Så tog Job til Orde og svarede:
А Јов одговори и рече:
2 "Også i Dag er der Trods i min Klage, tungt ligger hans Hånd på mit Suk!
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 Ak, vidste jeg Vej til at finde ham, kunde jeg nå hans Trone!
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 Da vilde jeg udrede Sagen for ham og fylde min Mund med Beviser,
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 vide, hvad Svar han gav mig, skønne, hvad han sagde til mig!
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 Mon han da satte sin Almagt imod mig? Nej, visselig agted han på mig;
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 da gik en oprigtig i Rette med ham, og jeg bjærged for evigt min Ret.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 Men går jeg mod Øst, da er han der ikke, mod Vest, jeg mærker ej til ham;
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 jeg søger i Nord og ser ham ikke, drejer mod Syd og øjner ham ej.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 Thi han kender min Vej og min Vandel, som Guld går jeg frem af hans Prøve.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 Min Fod har holdt fast ved hans Spor, hans Vej har jeg fulgt, veg ikke derfra,
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 fra hans Læbers Bud er jeg ikke veget, hans Ord har jeg gemt i mit Bryst.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 Men han gjorde sit Valg, hvem hindrer ham Han udfører, hvad hans Sjæl attrår.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 Thi han fuldbyrder, hvad han bestemte, og af sligt har han meget for.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Derfor forfærdes jeg for ham og gruer ved Tanken om ham.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 Ja, Gud har nedbrudt mit Mod, forfærdet mig har den Almægtige;
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 thi jeg går til i Mørket, mit Åsyn dækkes af Mulm.
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
