Job 21
1 Så tog Job til Orde og svarede:
А Јов одговори и рече:
2 "Hør dog, hør mine Ord, lad det være Trøsten, I giver!
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Find jer nu i, at jeg taler, siden kan I jo håne!
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Gælder min Klage Mennesker? Hvi skulde jeg ej være utålmodig?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Vend jer til mig og stivn af Rædsel, læg Hånd på Mund!
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Jeg gruer, når jeg tænker derpå, mit Legeme gribes af Skælven:
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 De gudløse, hvorfor lever de, bliver gamle, ja vokser i Kraft?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Deres Æt har de blivende hos sig, deres Afkom for deres Øjne;
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 deres Huse er sikre mod Rædsler, Guds Svøbe rammer dem ikke;
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 ej springer deres Tyr forgæves, Koen kælver, den kaster ikke;
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 de slipper deres Drenge ud som Får, deres Børneflok boltrer sig ret;
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 de synger til Pauke og Citer, er glade til Fløjtens Toner;
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 skønt de siger til Gud: "Gå fra os, at kende dine Veje er ikke vor Lyst!
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Den Almægtige? Hvad han? Skal vi tjene ham? Hvad Gavn at banke på hos ham?"
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Er ej deres Lykke i deres Hånd og gudløses Råd ham fjernt?
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Når går de gudløses Lampe ud og når kommer Ulykken over dem? Når deler han Loddet ud i sin Vrede,
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 så de bliver som Strå for Vinden, som Avner, Storm fører bort?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Gemmer Gud hans Ulykkeslod til hans Børn? Ham selv gengælde han, så han mærker det,
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 lad ham selv få sit Vanheld at se, den Almægtiges Vrede at drikke!
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Thi hvad bryder han sig siden om sit Hus, når hans Måneders Tal er udrundet?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Kan man vel tage Gud i Skole, ham, som dømmer de højeste Væsner?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 En dør jo på Lykkens Tinde, helt tryg og så helt uden Sorger:
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 hans Spande er fulde af Mælk, hans Knogler af saftig Marv;
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 med bitter Sjæl dør en anden og har aldrig nydt nogen Lykke;
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 de lægger sig begge i Jorden, og begge dækkes af Orme!
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Se, jeg kender så vel eders Tanker og de Rænker, I spinder imod mig,
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 når I siger: "Hvor er Stormandens Hus og det Telt, hvor de gudløse bor?"
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Har I aldrig spurgt de berejste og godkendt deres Beviser:
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Den onde skånes på Ulykkens Dag og frelses på Vredens Dag.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Hvem foreholder ham vel hans Færd, gengælder ham, hvad han gør?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Til Graven bæres han hen, ved hans Gravhøj holdes der Vagt;
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 i Dalbunden hviler han sødt, Alverden følger så efter, en Flok uden Tal gik forud for ham.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Hvor tom er den Trøst, som I giver! Eders Svar - kun Svig er tilbage!
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
