Job 20
1 Så tog Na'amatiten Zofar til Orde og sagde
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 "Derfor bruser Tankerne i mig, og derfor stormer det i mig;
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 til min Skam må jeg høre på Tugt, får tankeløst Mundsvejr til Svar!
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Ved du da ikke fra Arilds Tid, fra Tiden, da Mennesket sattes på Jorden,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 at gudløses Jubel er kort og vanhelliges Glæde stakket?
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Steg end hans Hovmod til Himlen, raged hans Hoved i Sky,
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 som sit Skarn forgår han for evigt, de, der så ham, siger: "Hvor er han?"
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Han flyr som en Drøm, man finder ham ikke, som et Nattesyn jages han bort;
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Øjet, der så ham, ser ham ej mer, hans Sted får ham aldrig at se igen.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Hans Sønner bejler til ringes Yndest, hans Hænder må give hans Gods tilbage.
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 Hans Ben var fulde af Ungdomskraft, men den lægger sig med ham i Støvet.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Er det onde end sødt i hans Mund, når han gemmer det under sin Tunge,
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 sparer på det og slipper det ikke, holder det fast til sin Gane,
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 så bliver dog Maden i hans Indre til Slangegift inden i ham;
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Godset, han slugte, må han spy ud, Gud driver det ud af hans Bug,
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 han indsuger Slangernes Gift, og Øgleungen slår ham ihjel;
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 han skuer ej Strømme af Olie, Bække af Honning og Fløde;
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 han må af med sin Vinding, svælger den ej, får ingen Glæde af tilbyttet Gods.
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Thi han knuste de ringe og lod dem ligge, ranede Huse, han ej havde bygget.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Thi han har ingen Hjælp af sin Rigdom, trods sine Skatte reddes han ikke;
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 ingen gik fri for hans Glubskhed, derfor varer hans Lykke ikke;
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 midt i sin Overflod har han det trangt, al Slags Nød kommer over ham.
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 For at fylde hans Bug sender Gud sin Vredes Glød imod ham, lader sin Harme regne på ham.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Flyr han for Brynje af Jern, så gennemborer ham Kobberbuen;
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 en Kni kommer ud af hans Ryg, et lynende Stål af hans Galde; over ham falder Rædsler,
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 idel Mørke er opsparet til ham; Ild, der ej blæses op, fortærer ham, æder Levningen i hans Telt.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 Himlen bringer hans Brøde for Lyset, og Jorden rejser sig mod ham.
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Hans Huses Vinding må bort, rives bort på Guds Vredes Dag.
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Slig er den gudløses Lod fra Gud og Lønnen fra Gud for hans Brøde!
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
