Job 15
1 Så tog Temaniten Elifaz til Orde og sagde:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 "Mon Vismand svarer med Mundsvejr og fylder sit Indre med Østenvind
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 for at hævde sin Ret med gavnløs Tale, med Ord, som intet båder?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Desuden nedbryder du Gudsfrygt og krænker den Stilhed, som tilkommer Gud.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 Din Skyld oplærer din Mund, du vælger de listiges Sprog.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Din Mund domfælder dig, ikke jeg, dine Læber vidner imod dig!
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 Var du den første, der fødtes, kom du til Verden, før Højene var?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Mon du lytted til, da Gud holdt Råd, og mon du rev Visdommen til dig?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 Hvad ved du, som vi ikke ved, hvad forstår du, som vi ikke kender?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 Også vi har en gammel iblandt os, en Olding, hvis Dage er fler end din Faders!
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Er Guds Trøst dig for lidt, det Ord, han mildelig talede til dig?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Hvi river dit Hjerte dig hen, hvi ruller dit Øje vildt?
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 Thi du vender din Harme mod Gud og udstøder Ord af din Mund.
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 Hvor kan et Menneske være rent, en kvindefødt have Ret?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 End ikke sine Hellige tror han, og Himlen er ikke ren i hans Øjne,
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 hvad da den stygge, den onde, Manden, der drikker Uret som Vand!
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 Jeg vil sige dig noget, hør mig, jeg fortæller, hvad jeg har set,
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 hvad vise Mænd har forkyndt, deres Fædre ikke dulgt,
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 dem alene var Landet givet, ingen fremmed færdedes blandt dem:
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 Den gudløse ængstes hele sit Liv, de stakkede År, en Voldsmand lever;
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 Rædselslyde fylder hans Ører, midt under Fred er Hærgeren over ham;
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 han undkommer ikke fra Mørket, opsparet er han for Sværdet,
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 udset til Føde for Gribbe, han ved, at han står for Fald;
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Mørkets Dag vil skræmme ham. Trængsel og Angst overvælde ham som en Konge, rustet til Strid.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Thi Hånden rakte han ud mod Gud og bød den Almægtige Trods,
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 stormed bårdnakket mod ham med sine tykke, buede Skjolde.
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 Thi han dækked sit Ansigt med Fedt og samlede Huld på sin Lænd.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 tog Bolig i Byer, der øde lå hen. i Huse, man ikke må bo i, bestemt til at ligge i Grus.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 Han bliver ej rig, hans Velstand forgår, til Jorden bøjer sig ikke hans Aks;
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 han undkommer ikke fra Mørket. Solglød udtørrer hans Spire, hans Blomst rives bort af Vinden.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Han stole ikke på Tomhed han farer vild thi Tomhed skal være hans Løn!
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 I Utide visner hans Stamme, hans Palmegren skal ikke grønnes;
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 han ryster som Ranken sin brue af og kaster som Olietræet sin Blomst.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 Thi vanhelliges Samfund er goldt, og Ild fortærer Bestikkelsens Telte;
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 svangre med Kvide, føder de Uret, og deres Moderskød fostrer Svig!
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
