Jakob 4

1 Hvoraf kommer det, at den er Krige og Stridigheder iblandt eder? mon ikke deraf, af eders Lyster, som stride i eders Lemmer?

Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

2 I begære og have ikke; I myrde og misunde og kunne ikke få; I føre Strid og Krig. Og I have ikke, fordi I ikke bede;

Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

3 I bede og få ikke, fordi I bede ilde, for at øde det i eders Lyster.

Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

4 I utro! vide I ikke, at Venskab med Verden er Fjendskab imod Gud? Derfor, den, som vil være Verdens Ven, bliver Guds Fjende.

Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

5 Eller mene I, at Skriftens Ord ere tomme Ord? Med Nidkærhed længes han efter den Ånd, han har givet Bolig i os, men han skænker desto større Nåde.

Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

6 Derfor siger Skriften: "Gud står de hoffærdige imod, men de ydmyge giver han Nåde."

А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

7 Underordner eder derfor under Gud; men står Djævelen imod, så skal han fly fra eder;

Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

8 holder eder nær til Gud, så skal han holde sig nær til eder! Renser Hænderne, I Syndere! og lutrer Hjerterne, I tvesindede!

Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

9 Jamrer og sørger og græder; eders Latter vende sig til Sorg og Glæden til Bedrøvelse!

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

10 Ydmyger eder for Herren, så skal han ophøje eder.

Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

11 Taler ikke ilde om hverandre, Brødre! Den, som taler ilde om sin Broder eller dømmer sin Broder, taler ilde om Loven og dømmer Loven; men dømmer du Loven, da er du ikke Lovens Gører, men dens Dommer.

Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

12 Een er Lovgiveren og Dommeren, han, som kan frelse og fordærve; men hvem er du, som dømmer din Næste?

Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

13 Og nu I, som sige: I Dag eller i Morgen ville vi gå til den eller den By og blive der et År og købslå og vinde,

Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

14 I, som ikke vide, hvad der skal ske i Morgen; thi hvordan er eders Liv? I ere jo en Damp, som er til Syne en liden Tid, men derefter forsvinder;

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

15 i Stedet for at I skulle sige: Dersom Herren vil, og vi leve, da ville vi gøre dette eller hint.

Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

16 Men nu rose I eder i eders Overmod; al sådan Ros er ond.

А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

17 Derfor, den som ved at handle ret og ikke gør det, for ham er det Synd.

Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.