Esajas 32
1 Se, en Konge skal herske med Retfærd, Fyrster styre med Ret,
Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2 hver af dem som Læ imod Storm og Ly imod Regnskyl, som Bække i Ørk, som en vældig Klippes Skygge i tørstende Land.
И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3 De seendes Øjne skal ej være blinde, de hørendes Ører skal lytte;
И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4 letsindiges Hjerte skal nemme Kundskab, stammendes Tunge tale flydende, rent.
И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5 Dåren skal ikke mer kaldes ædel, højsindet ikke Skalken.
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6 Thi Dåren taler kun Dårskab, hans Hjerte udtænker Uret for at øve Niddingsværk og prædike Frafald fra HERREN, lade den sultne være tom og den tørstige mangle Vand.
Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7 Skalkens Midler er onde, han oplægger lumske Råd for at ødelægge arme med Løgn, skønt Fattigmand godtgør sin Ret.
И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8 Men den ædle har ædelt for og står fast i, hvad ædelt er.
Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9 Op, hør min Røst, I sorgløse Kvinder, I trygge Døtre, lyt til min Tale!
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10 Om År og Dag skal I trygge skælve, thi med Vinhøst er det ude, der kommer ej Frugthøst.
За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11 Bæv, I sorgløse, skælv, I trygge, klæd jer af og blot jer, bind Sæk om Lænd;
Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12 slå jer for Brystet og klag over yndige Marker, frugtbare Vinstokke,
Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13 mit Folks med Tidseltorn dækkede Jord, ja, hvert Glædens Hus, den jublende By!
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14 Thi Paladset er øde, Bylarmen standset, Ofel med Tårnet en Grushob for evigt, Vildæslers Fryd, en Græsgang for Hjorde -
Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15 til Ånd fra det høje udgydes over os. Da bliver Ørkenen til Frugthave, Frugthaven regnes for Skov.
Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16 Ret fæster Bo i Ørkenen, i Frugthaven dvæler Retfærd;
Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17 Retfærds Frugt bliver Fred og Rettens Vinding Tryghed for evigt.
И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18 Da bor mit Folk i Fredens Hjem, i trygge Boliger, sorgfri Pauluner.
И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19 Skoven styrter helt, Byen bøjes dybt.
Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20 Salige I, som sår ved alle Vande, lader Okse og Æsel frit løbe om!
Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
