Prædikeren 7
1 Godt Navn er bedre end ypperlig Salve, Dødsdag bedre end Fødselsdag;
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 bedre at gå til et Sørgehus end at gå til et Gildehus; thi hist er alle Menneskers Ende, og de levende bør tage det til Hjerte
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Bedre Græmmelse end Latter, thi er Minerne mørke, har Hjertet det godt.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 De vises Hjerte er i Sørgehuset. Tåbernes Hjerte i Glædeshuset.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Bedre at høre på Vismands Skænd end at høre på Tåbers Sang.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Som Tjørnekvistes Knitren under Gryden er Tåbers Latter; også det er Tomhed.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Thi uredelig Vinding gør Vismand til Dåre, og Stikpenge ødelægger Hjertet.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 En Sags Udgang er bedre end dens Indgang, Tålmod er bedre end Hovmod.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Vær ikke hastig i dit Sind til at græmmes, thi Græmmelse bor i Tåbers Bryst.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Spørg ikke: "Hvoraf kommer det, at de gamle Dage var bedre end vore?" Thi således spørger du ikke med Visdom.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Bedre er Visdom end Arv, en Fordel for dem, som skuer Solen;
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 thi Visdom skygger, som Penge skygger, men Kundskabs Fortrin er dette, at Visdom holder sin Mand i Live.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Se på Guds Værk! Hvo kan rette, hvad han har gjort kroget?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 Vær ved godt Mod på den gode Dag og indse på den onde Dag, at Gud skabte denne såvel som hin, for at Mennesket ikke skal finde noget efter sig.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Begge Dele så jeg i mine tomme Dage: Der er retfærdige, som omkommer i deres Retfærdighed, og der er gudløse, som lever længe i deres Ondskab.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Vær ikke alt for retfærdig og te dig ikke overvættes viis; hvorfor vil du ødelægge dig selv?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Vær ikke alt for gudløs og vær ingen Dåre; hvorfor vil du dø i Utide?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Det bedste er, at du fastholder det ene og ikke slipper det andet; thi den, der frygter Gud, vil undgå begge Farer.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Visdom gør Vismand stærkere end ti Magthavere i Byen.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Thi intet Menneske er så retfærdigt på Jorden, at han kun gør gode Gerninger og aldrig synder.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Giv ikke Agt på alle de Ord, Folk siger, at du ikke skal høre din Træl forbande dig;
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 thi du ved med dig selv, at også du mange Gange har forbandet andre.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Alt dette ransagede jeg med Visdom; jeg tænkte: "Jeg vil vorde viis." Men Visdom holdt sig langt fra mig;
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Tingenes Grund er langt borte, så dyb, så dyb; hvem kan finde den?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Jeg tog mig for at vende min Hu til Kundskab og Granskning og til at søge efter Visdom og sikker Viden og til at kende, at Gudløshed er Tåbelighed, Dårskab Vanvid.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Og beskere end Døden fandt jeg Kvinden, thi hun er et Fangegarn; hendes Hjerfe er et Net og hendes Arme Lænker. Den, som er Gud kær, undslipper hende, men Synderen bliver hendes Fange.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Se, det fandt jeg ud, sagde Prædikeren, ved at lægge det ene til det andet for at drage min Slutning.
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 Hvad min Sjæl stadig søgte, men ikke fandt, er dette: Een Mand fandt jeg blandt tusind, men en Kvinde fandt jeg ikke i hele Flokken.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Dog se, det fandt jeg, at Gud har skabt Menneskene, som de bør være; men de har så mange sære Ting for.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
