Prædikeren 10
1 Døde Fluer gør Salveblanderens Olie stinkende, lidt Dårskab ødelægger Visdommens Værd.
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 Den vise har sin Forstand tilhøjre, Tåben har sin til venstre,
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 Hvor Dåren end færdes, svigter hans Forstand, og han røber for alle, at han er en Dåre.
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 Når en Herskers Vrede rejser sig mod dig, forlad ikke derfor din Plads; thi Sagtmodighed hindrer store Synder.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 Der er et Onde, jeg så under Solen; det ser ud som et Misgreb af ham, som har Magten:
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 Dårskab sættes i Højsædet, nederst sidder de rige.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 Trælle så jeg højt til Hest og Høvdinger til Fods som Trælle.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 Den, som graver en Grav, falder selv deri; den, som nedbryder en Mur, ham bider en Slange;
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 den, som bryder Sten, kan såre sig på dem; den, som kløver Træ, er i Fare.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 Når Øksen er sløv og dens Æg ej hvæsses, må Kraft lægges i; men den dygtiges Fortrin er Visdom.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 Bider en Slange, før den besværges, har Besværgeren ingen Gavn af sin Kunst.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 Ord fra Vismands Mund vinder Yndest, en Dåres Læber bringer ham Våde;
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 hans Tale begynder med Dårskab og ender med den værste Galskab.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 Tåben bruger mange Ord. Ej ved Mennesket, hvad der skal ske; hvad der efter hans Død skal ske, hvo siger ham det?
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 Dårens Flid gør ham træt, thi end ikke til Bys ved han Vej.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Ve dig, du Land, hvis Konge er en Dreng og hvis Fyrster holder Gilde ved Gry.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Held dig; du Land, hvis Konge er ædelbåren, hvis Fyrster holder Gilde til sømmelig Tid som Mænd og ikke som drankere.
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 Ved Ladhed synker Bjælkelaget; når Hænderne slappes, drypper det i Huset.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 Til Morskab holder man Gæstebud, og Vin gør de levende glade; men Penge skaffer alt til Veje.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 End ikke i din Tanke må du bande en Konge, end ikke i dit Sovekammer en, som er rig; thi Himlens Fugle kan udsprede Ordet, de vingede røbe, hvad du siger.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
