2 Samuel 22
1 David sang HERREN denne Sang, dengang HERREN havde frelst ham af alle hans Fjenders og af Sauls Hånd.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 Han sang: "HERRE, min Klippe, min Borg, min Befrier,
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 min Gud, mit Bjerg, hvortil jeg tyr, mit Skjold, mit Frelseshorn, mit Værn, min Tilflugt, min Frelser, som frelser mig fra Vold!
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Jeg påkalder HERREN, den Højlovede, og frelses fra mine Fjender.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 Dødens Brændinger omsluttede mig, Ødelæggelsens Strømme forfærdede mig,
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 i min Vånde påkaldte jeg HERREN og råbte til min Gud. Han hørte min Røst fra sin Helligdom, mit Råb fandt ind til hans Ører!
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Da rystede Jorden og skjalv, Himlens Grundvolde bæved og rysted, thi hans Vrede blussede op.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Røg for ud af hans Næse, fortærende Ild af hans Mund, Gløder gnistrede fra ham.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Han sænkede Himlen, steg ned med Skymulm under sine Fødder;
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 båret af Keruber fløj han, svæved på Vindens Vinger;
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 han omgav sig med Mulm som en Bolig, mørke Vandmasser, vandfyldte Skyer.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 Fra Glansen foran ham for der Hagl og Ildgløder ud.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 HERREN tordned fra Himlen, den Højeste lod høre sin Røst;
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 han udslynged Pile, adsplittede dem, lod Lynene funkle og skræmmede dem.
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Havets Bund kom til Syne, Jordens Grundvolde blottedes ved HERRENs Trusel, for hans Vredes Pust.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Han udrakte Hånden fra det høje og greb mig, drog mig op af de vældige Vande,
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 frelste mig fra mine mægtige Fjender, fra mine Avindsmænd; de var mig for stærke.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 På min Ulykkes Dag faldt de over mig, men HERREN blev mig et Værn.
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 Han førte mig ud i åbent Land, han frelste mig, thi han havde Behag i mig.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 HERREN gengældte mig efter min Retfærd, lønned mig efter mine Hænders Uskyld;
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 thi jeg holdt mig til HERRENs Veje, svigted i Gudløshed ikke min Gud;
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 hans Bud stod mig alle for Øje, jeg veg ikke fra hans Love.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 Ustraffelig var jeg for ham og vogtede mig for Brøde.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 HERREN lønned mig efter min Retfærd, mine Hænders Uskyld, som var ham for Øje!
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Du viser dig from mod den fromme, retsindig mod den retsindige,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 du viser dig ren mod den rene og vrang mod den svigefulde.
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 De arme giver du Frelse, hovmodiges Øjne Skam!
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Ja, du er min Lampe, HERRE! HERREN opklarer mit Mørke.
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 Thi ved din Hjælp søndrer jeg Mure, ved min Guds Hjælp springer jeg over Volde.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 Fuldkommen er Guds Vej, lutret er HERRENs Ord. Han er et Skjold for alle, der sætter deres Lid til ham.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Ja, hvem er Gud uden HERREN, hvem er en Klippe uden vor Gud,
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 den Gud, der omgjorded mig med Kraft, jævnede Vejen for mig,
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 gjorde mine Fødder som Hindens og gav mig Fodfæste på Højne,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 oplærte min Hånd til Krig, så mine Arme spændte Kobberbuen?
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Du gav mig din Frelses Skjold, din Nedladelse gjorde mig stor;
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 du skaffede Plads for mine Skridt, mine Ankler vaklede ikke.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Jeg jog mine Fjender, indhentede dem, vendte først om, da de var gjort til intet,
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 slog dem ned, så de ej kunde rejse sig, men lå faldne under min Fod.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Du omgjorded mig med Kraft til Kampen, mine Modstandere tvang du i Knæ for mig;
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 du slog mine Fjender på Flugt mine Avindsmænd ryddede jeg af Vejen.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 De råbte, men ingen hjalp, til HERREN, han svared dem ikke.
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Jeg knuste dem som Jordens Støv, som Gadeskarn tramped jeg på dem.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Du friede mig af Folkekampe, du satte mig til Folkeslags Høvding; nu tjener mig ukendte Folk;
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Udlandets Sønner kryber for mig; blot de hører om mig, lyder de mig:
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Udlandets Sønner vansmægter, kommer skælvende frem af deres Skjul.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 HERREN lever, højlovet min Klippe, ophøjet være min Frelses Gud,
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 den Gud, som giver mig Hævn, lægger Folkeslag under min Fod
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 og frier mig fra mine Fjender! Du ophøjer mig over mine Modstandere, fra Voldsmænd frelser du mig.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 HERRE, derfor priser jeg dig blandt Folkene og lovsynger dit Navn,
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 du, som kraftig hjælper din Konge og viser din Salvede Miskundhed. David og hans Æt evindelig.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
