Romerne 3
1 Hvad er da Jødens Fortrin? eller hvad gavner Omskærelsen?
Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
2 Meget i alle Maader; først nemlig dette, at Guds Ord ere blevne dem betroede.
Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
3 Thi hvad? om nogle vare utro, skal da deres Utroskab gøre Guds Trofasthed til intet?
А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
4 Det være langt fra! Gud maa være sanddru, om end hvert Menneske er en Løgner, som der er skrevet: „For at du maa kendes retfærdig i dine Ord og vinde, naar du gaar i Rette.‟
Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
5 Men dersom vor Uretfærdighed beviser Guds Retfærdighed, hvad skulle vi da sige? er Gud da uretfærdig, han, som lader sin Vrede komme? (Jeg taler efter menneskelig Vis.)
Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
6 Det være langt fra! Thi hvorledes skal Gud ellers kunne dømme Verden?
Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
7 Men dersom Guds Sanddruhed ved min Løgn er bleven ham end mere til Forherligelse, hvorfor dømmes da jeg endnu som en Synder?
Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
8 Og hvorfor skulde vi da ikke, som man bagvadsker os for, og som nogle sige, at vi lære, gøre det onde, for at det gode kan komme deraf? Saadannes Dom er velforskyldt.
Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
9 Hvad da? have vi noget forud? Aldeles ikke; vi have jo ovenfor anklaget baade Jøder og Grækere for alle at være under Synd,
Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
10 som der er skrevet: „Der er ingen retfærdig, end ikke een;
Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
11 der er ingen forstandig, der er ingen, som søger efter Gud;
Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
12 alle ere afvegne, til Hobe ere de blevne uduelige, der er ingen, som øver Godhed, der er end ikke een.‟
Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
13 „En aabnet Grav er deres Strube; med deres Tunger øvede de Svig; ‟ „der er Slangegift under deres Læber; ‟
Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
14 „deres Mund er fuld af Forbandelse og Beskhed; ‟
Њихова су уста пуна клетве и горчине.
15 „rappe ere deres Fødder til at udøse Blod;
Њихове су ноге брзе да проливају крв.
16 der er Ødelæggelse og Elendighed paa deres Veje,
На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
17 og Freds Vej have de ikke kendt.‟
И пут мирни не познаше.
18 „Der er ikke Gudsfrygt for deres Øjne.‟
Нема страха Божијег пред очима њиховим.
19 Men vi vide, at alt, hvad Loven siger, taler den til dem, som ere under Loven, for at hver Mund skal stoppes og hele Verden blive strafskyldig for Gud,
А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
20 efterdi intet Kød vil blive retfærdiggjort for ham af Lovens Gerninger; thi ved Loven kommer Erkendelse af Synd.
Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
21 Men nu er uden Lov Guds Retfærdighed aabenbaret, om hvilken der vidnes af Loven og Profeterne,
А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
22 nemlig Guds Retfærdighed ved Tro paa Jesus Kristus, for alle og over alle dem, som tro; thi der er ikke Forskel.
А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
23 Alle have jo syndet, og dem fattes Æren fra Gud,
Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
24 og de blive retfærdiggjorte uforskyldt af hans Naade ved den Forløsning, som er i Kristus Jesus,
И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
25 hvem Gud fremstillede som Sonemiddel ved Troen paa hans Blod for at vise sin Retfærdighed, fordi Gud i sin Langmodighed havde baaret over med de forhen begaaede Synder,
Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
26 for at vise sin Retfærdighed i den nærværende Tid, for at han kunde være retfærdig og retfærdiggøre den, som er af Tro paa Jesus.
У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
27 Hvor er saa vor Ros? Den er udelukket. Ved hvilken Lov? Gerningernes? Nej, men ved Troens Lov.
Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
28 Vi holde nemlig for, at Mennesket bliver retfærdiggjort ved Tro, uden Lovens Gerninger.
Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
29 Eller er Gud alene Jøders Gud? mon ikke ogsaa Hedningers? Jo, ogsaa Hedningers;
Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
30 saa sandt som Gud er een og vil retfærdiggøre omskaarne af Tro og uomskaarne ved Troen.
Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
31 Gøre vi da Loven til intet ved Troen? Det være langt fra! Nej, vi hævde Loven.
Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.
