Salme 92
1 En Salme. En Sang for Sabbatsdagen.
Лепо је хвалити Господа, и певати имену Твом, Вишњи,
2 Det er godt at takke HERREN, lovsynge dit Navn, du Højeste,
Јављати јутром милост Твоју, и истину Твоју ноћу,
3 ved Gry forkynde din Naade, om Natten din Trofasthed
Уз десет жица и уз псалтир, и уз јасне гусле!
4 til tistrenget Lyre, til Harpe, til Strengeleg paa Citer!
Јер си ме развеселио, Господе, делима својим, с дела руку Твојих радујем се.
5 Thi ved dit Værk har du glædet mig, HERRE, jeg jubler over dine Hænders Gerning.
Како су велика дела Твоја, Господе! Веома су дубоке помисли Твоје.
6 Hvor store er dine Gerninger, HERRE, dine Tanker saare dybe!
Безумник не зна, и незналица не разуме то.
7 Taaben fatter det ikke, Daaren skønner ej sligt.
Кад безбожници ничу као трава и цветају сви који чине безакоње, то бива зато да би се истребили довека.
8 Spirer de gudløse end som Græsset, blomstrer end alle Udaadsmænd, er det kun for at lægges øde for stedse,
А Ти си, Господе, висок увек.
9 men du er ophøjet for evigt, HERRE.
Јер ево непријатељи Твоји, Господе, јер ево непријатељи Твоји гину, и расипају се сви који чине безакоње;
10 Thi se, dine Fjender, HERRE, se, dine Fjender gaar under, alle Udaadsmænd spredes!
А мој рог Ти узвишујеш као рог у једнорога, ја сам помазан новим уљем.
11 Du har løftet mit Horn som Vildoksens, kvæget mig med den friskeste Olie;
И око моје види непријатеље моје, и о безаконицима, који устају на мене, слушају уши моје.
12 det fryder mit Øje at se mine Fjender, mit Øre at høre mine Avindsmænd.
Праведник се зелени као Финик, као кедар на Ливану узвишује се.
13 De retfærdige grønnes som Palmen, vokser som Libanons Ceder;
Који су засађени у дому Господњем, зелене се у дворовима Бога нашег;
14 plantet i HERRENS Hus grønnes de i vor Guds Forgaarde;
Родни су и у старости, једри и зелени,
15 selv graanende bærer de Frugt, er friske og fulde af Saft for at vidne, at HERREN er retvis, min Klippe, hos hvem ingen Uret findes.
Јављајући да је праведан Господ, бранич мој, и да нема у Њему неправде.
