Salme 9
1 Til Sangmesteren. Al-mut-labben. En Salme af David. Jeg vil takke HERREN af hele mit Hjerte, kundgøre alle dine Undere,
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 glæde og fryde mig i dig, lovsynge dit Navn, du Højeste,
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 fordi mine Fjender veg, faldt og forgik for dit Aasyn.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Thi du hævded min Ret og min Sag, du sad paa Tronen som Retfærds Dommer.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Du trued ad Folkene, rydded de gudløse ud, deres Navn har du slettet for evigt.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Fjenden er borte, lagt øde for stedse, du omstyrted Byer, de mindes ej mer.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Men HERREN troner evindelig, han rejste sin Trone til Dom,
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 skal dømme Verden med Retfærd, fælde Dom over Folkefærd med Ret.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 HERREN blev de fortryktes Tilflugt, en Tilflugt i Trængselstider;
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 og de stoler paa dig, de, som kender dit Navn, thi du svigted ej dem, der søgte dig, HERRE.
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Lovsyng HERREN, der bor paa Zion, kundgør blandt Folkene, hvad han har gjort!
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Thi han, der hævner Blodskyld, kom dem i Hu, han glemte ikke de armes Raab:
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 »HERRE, vær naadig, se, hvad jeg lider af Avindsmænd, du, som løfter mig op fra Dødens Porte,
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 at jeg kan kundgøre al din Pris, juble over din Frelse i Zions Datters Porte!«
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Folkene sank i Graven, de grov, deres Fod blev hildet i Garnet, de satte.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 HERREN blev aabenbar, holdt Dom, den gudløse hildedes i sine Hænders Gerning. — Higgajon (Sela)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 Thi den fattige glemmes ikke for evigt, ej skuffes evindelig ydmyges Haab.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Rejs dig, HERRE, lad ikke Mennesker faa Magten, lad Folkene dømmes for dit Aasyn;
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 HERRE, slaa dem med Rædsel, lad Folkene kende, at de er Mennesker! (Sela)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
