Salme 88
1 En Sang. En Salme af Koras Sønner. Til Sangmesteren. Al-mahalat-leannot. En Maskil af Ezraiten Heman. HERRE min Gud, jeg raaber om Dagen, om Natten naar mit Skrig til dig;
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 lad min Bøn komme frem for dit Aasyn, til mit Klageraab laane du Øre!
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 jeg regnes blandt dem, der sank i Graven, er blevet som den, det er ude med,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 kastet hen imellem de døde, blandt faldne, der hviler i Graven, hvem du ej mindes mere, thi fra din Haand er de revet.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Du har lagt mig i den underste Grube, paa det mørke, det dybe Sted;
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 tungt hviler din Vrede paa mig, alle dine Brændinger lod du gaa over mig. (Sela)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Du har fjernet mine Frænder fra mig, gjort mig vederstyggelig for dem; jeg er fængslet, kan ikke gaa ud,
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 mit Øje er sløvt af Vaande. Hver Dag, HERRE, raaber jeg til dig og rækker mine Hænder imod dig.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Gør du Undere for de døde, staar Skyggerne op og takker dig? (Sela)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Tales der om din Naade i Graven, i Afgrunden om din Trofasthed?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Er dit Under kendt i Mørket, din Retfærd i Glemselens Land?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Men jeg, o HERRE, jeg raaber til dig, om Morgenen kommer min Bøn dig i Møde.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Hvorfor forstøder du, HERRE, min Sjæl og skjuler dit Aasyn for mig?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Elendig er jeg og Døden nær, dine Rædsler har omgivet mig fra min Ungdom;
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 din Vredes Luer gaar over mig, dine Rædsler har lagt mig øde,
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 som Vand er de om mig Dagen lang, til Hobe slutter de Kreds om mig;
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Ven og Frænde fjerned du fra mig, holdt mine Kendinge borte.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
