Salme 63

1 En Salme af David, da han var i Judas Ørken.

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2 Gud, du er min Gud, dig søger jeg, efter dig tørster min Sjæl, efter dig længes mit Kød i et tørt, vansmægtende, vandløst Land

Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 (saaledes var det, jeg saa dig i Helligdommen) for at skue din Vælde og Ære;

Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

4 thi din Naade er bedre end Liv, mine Læber skal synge din Pris.

Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Da vil jeg love dig hele mit Liv, opløfte Hænderne i dit Navn,

Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Som med fede Retter mættes min Sjæl, med jublende Læber priser min Mund dig,

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

7 naar jeg kommer dig i Hu paa mit Leje, i Nattevagterne tænker paa dig;

Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

8 thi du er blevet min Hjælp, og jeg jubler i dine Vingers Skygge.

Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

9 Dig klynger min Sjæl sig til, din højre holder mig fast.

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Forgæves staar de mig efter Livet, i Jordens Dyb skal de synke,

Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 gives i Sværdets Vold og vorde Sjakalers Bytte. Men Kongen glædes i Gud; enhver, der sværger ved ham, skal juble, thi Løgnernes Mund skal lukkes.

А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.