Salme 58

1 Til Sangmesteren. Al-tasjhet. Af David. En Miktam.

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Er det virkelig Ret, I taler, I Guder, dømmer I Menneskens Børn retfærdigt?

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Nej, alle øver I Uret paa Jord, eders Hænder udvejer Vold.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Fra Moders Liv vanslægted de gudløse, fra Moders Skød for Løgnerne vild.

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 Gift har de i sig som Slangen, den stumme Øgle, der døver sit Øre

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 og ikke vil høre paa Tæmmerens Røst, paa den kyndige Slangebesværger.

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Gud, bryd Tænderne i deres Mund, Ungløvernes Kindtænder knuse du, HERRE;

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 lad dem svinde som Vand, der synker, visne som nedtrampet Græs.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Lad dem blive som Sneglen, opløst i Slim som et ufuldbaarent Foster, der aldrig saa Sol.

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Før eders Gryder mærker til Tjørnen, ja, midt i deres Livskraft river han dem bort i sin Vrede.

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Den retfærdige glæder sig, naar han ser Hævn, hans Fødder skal vade i gudløses Blod; Og Folk skal sige: »Den retfærdige faar dog sin Løn, der er dog Guder, som dømmer paa Jord!«

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!