< Salme 56 >

1 Til Sangmesteren. Al-jonat-elem-rehokim. Af David. En Miktam, da Filisterne greb ham i Gat.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Vær mig naadig, Gud, thi Mennesker vil mig til Livs, jeg trænges stadig af Stridsmænd;
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 mine Fjender vil mig stadig til Livs, thi mange strider bittert imod mig!
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Naar jeg gribes af Frygt, vil jeg stole paa dig,
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 og med Guds Hjælp skal jeg prise hans Ord. Jeg stoler paa Gud, jeg frygter ikke, hvad kan Kød vel gøre mig?
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 De oplægger stadig Raad imod mig, alle deres Tanker gaar ud paa ondt.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 De flokker sig sammen, ligger paa Lur, jeg har dem lige i Hælene, de staar mig jo efter Livet.
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Gengæld du dem det onde, stød Folkene ned i Vrede, o Gud!
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Selv har du talt mine Suk, i din Lædersæk har du gemt mine Taarer; de staar jo i din Bog.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Da skal Fjenderne vige, den Dag jeg kalder; saa meget ved jeg, at Gud er med mig.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 Med Guds Hjælp skal jeg prise hans Ord, med HERRENS Hjælp skal jeg prise hans Ord.
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Jeg stoler paa Gud, jeg frygter ikke, hvad kan et Menneske gøre mig?
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Jeg har Løfter til dig at indfri, o Gud, med Takofre vil jeg betale dig. Thi fra Døden frier du min Sjæl, ja min Fod fra Fald, at jeg kan vandre for Guds Aasyn i Livets Lys.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.

< Salme 56 >