Salme 36

1 Til Sangmesteren. Af HERRENS Tjener David.

Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.

2 Synden taler til den gudløse inde i hans Hjerte; Gudsfrygt har han ikke for Øje;

Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.

3 thi den smigrer ham frækt og siger, at ingen skal finde hans Brøde og hade ham.

Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.

4 Hans Munds Ord er Uret og Svig, han har ophørt at handle klogt og godt;

Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.

5 paa sit Leje udtænker han Uret, han træder en Vej, som ikke er god; det onde afskyr han ikke.

Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.

6 HERRE, din Miskundhed rækker til Himlen, din Trofasthed naar til Skyerne,

Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!

7 din Retfærd er som Guds Bjerge, dine Domme som det store Dyb; HERRE, du frelser Folk og Fæ,

Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.

8 hvor dyrebar er dog din Miskundhed, Gud! Og Menneskebørnene skjuler sig i dine Vingers Skygge;

Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.

9 de kvæges ved dit Huses Fedme, du læsker dem af din Lifligheds Strøm;

Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.

10 thi hos dig er Livets Kilde, i dit Lys skuer vi Lys!

Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.

11 Lad din Miskundhed blive over dem, der kender dig, din Retfærd over de oprigtige af Hjertet.

Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.

12 Lad Hovmods Fod ej træde mig ned, gudløses Haand ej jage mig bort. Se, Udaadsmændene falder, slaas ned, saa de ikke kan rejse sig.

Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.