Salme 18
1 Til Sangmesteren. Af HERRENS Tjener David, som sang HERREN denne Sang, dengang HERREN havde frelst ham af alle hans Fjenders og af Sauls Haand.
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Han sang: HERRE, jeg har dig hjerteligt kær, min Styrke!
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 HERRE, min Klippe, min Borg, min Befrier, min Gud, mit Bjerg, hvortil jeg tyr, mit Skjold, mit Frelseshorn, mit Værn!
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Jeg paakalder HERREN, den Højlovede, og frelses fra mine Fjender.
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 Dødsrigets Reb omspændte mig, Dødens Snarer faldt over mig;
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 i min Vaande paakaldte jeg HERREN og raabte til min Gud. Han hørte min Røst fra sin Helligdom, mit Raab fandt ind til hans Ører!
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Da rystede Jorden og skjalv, Bjergenes Grundvolde bæved og rysted, thi hans Vrede blussede op.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Røg for ud af hans Næse, fortærende Ild af hans Mund, Gløder gnistrede fra ham.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Han sænkede Himlen, steg ned med Skymulm under sine Fødder;
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 baaret af Keruber fløj han, svæved paa Vindens Vinger;
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 han omgav sig med Mulm som en Bolig, mørke Vandmasser, vandfyldte Skyer.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Fra Glansen foran ham for der Hagl og Ildgløder gennem hans Skyer.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 HERREN tordned fra Himlen, den Højeste lod høre sin Røst, Hagl og Ildgløder.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Han udslynged Pile, adsplittede dem, Lyn i Mængde og skræmmede dem.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Vandenes Bund kom til Syne, Jordens Grundvolde blottedes ved din Trusel, HERRE, for din Vredes Pust.
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Han udrakte Haanden fra det høje og greb mig, drog mig op af de vældige Vande,
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 frelste mig fra mine mægtige Fjender, fra mine Avindsmænd; de var mig for stærke.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Paa min Ulykkes Dag faldt de over mig, men HERREN blev mig til Værn.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 Han førte mig ud i aabent Land, han frelste mig, thi han havde Behag i mig.
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 HERREN gengældte mig efter min Retfærd, lønned mig efter mine Hænders Uskyld;
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 thi jeg holdt mig til HERRENS Veje, svigted i Gudløshed ikke min Gud;
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 hans Bud stod mig alle for Øje, hans Lov skød jeg ikke fra mig.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Ustraffelig var jeg for ham og vogtede mig for Brøde.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 HERREN lønned mig efter min Retfærd, mine Hænders Uskyld, som stod ham for Øje!
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 Du viser dig from mod den fromme, retsindig mod den retsindige,
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 du viser dig ren mod den rene og vrang mod den svigefulde.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 De arme giver du Frelse, hovmodiges Øjne Skam!
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Ja, min Lampe lader du lyse, HERRE, min Gud opklarer mit Mørke.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Thi ved din Hjælp søndrer jeg Mure, ved min Guds Hjælp springer jeg over Volde.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Fuldkommen er Guds Vej, lutret er HERRENS Ord. Han er et Skjold for alle, der sætter deres Lid til ham.
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Ja, hvem er Gud uden HERREN, hvem er en Klippe uden vor Gud,
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 den Gud, der omgjorded mig med Kraft, jævnede Vejen for mig,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 gjorde mine Fødder som Hindens og gav mig Fodfæste paa Højene,
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 oplærte min Haand til Krig, saa mine Arme spændte Kobberbuen!
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Du gav mig din Frelses Skjold, din højre støttede mig, din Nedladelse gjorde mig stor;
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 du skaffede Plads for mine Skridt, mine Ankler vaklede ikke.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Jeg jog mine Fjender, indhentede dem, vendte først om, da de var gjort til intet,
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 slog dem ned, saa de ej kunde rejse sig, men laa faldne under min Fod.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Du omgjorded mig med Kraft til Kampen, mine Modstandere tvang du i Knæ for mig;
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 du slog mine Fjender paa Flugt, mine Avindsmænd rydded jeg af Vejen.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 De raabte, men ingen hjalp, til HERREN, han svared dem ikke.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Jeg knuste dem som Støv for Vinden, fejed dem bort som Gadeskarn.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Du friede mig af Folkekampe, du satte mig til Folkeslags Høvding; nu tjener mig ukendte Folk;
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 hører de om mig, lyder de mig, Udlandets Sønner kryber for mig;
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 Udlandets Sønner vansmægter, slæber sig frem af deres Skjul.
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 HERREN lever, højlovet min Klippe, ophøjet være min Frelses Gud,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 den Gud, som giver mig Hævn, tvinger Folkeslag under min Fod
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 og frier mig fra mine vrede Fjender! Du ophøjer mig over mine Modstandere, fra Voldsmænd frelser du mig.
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 HERRE, derfor priser jeg dig blandt Folkene og lovsynger dit Navn, du, som kraftig hjælper din Konge og viser din Salvede Miskundhed, David og hans Æt evindelig.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
