Salme 144
1 Af David. Lovet være HERREN, min Klippe, som oplærer mine hænder til Strid, mine Fingre til Krig,
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 min Miskundhed og min Fæstning, min Klippeborg, min Frelser, mit Skjold og den, jeg lider paa, som underlægger mig Folkeslag!
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 HERRE, hvad er et Menneske, at du kendes ved det, et Menneskebarn, at du agter paa ham?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 Mennesket er som et Aandepust, dets Dage som svindende Skygge.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 HERRE, sænk din Himmel, stig ned og rør ved Bjergene, saa at de ryger;
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 slyng Lynene ud og adsplit Fjenderne, send dine Pile og indjag dem Rædsel;
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 udræk din Haand fra det høje, fri og frels mig fra store Vande,
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 fra fremmedes Haand, de, hvis Mund taler Løgn, hvis højre er Løgnehaand.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Gud, jeg vil synge dig en ny Sang, lege for dig paa tistrenget Harpe,
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 du, som giver Konger Sejr og udfrier David, din Tjener.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Fri mig fra det onde Sværd, frels mig fra fremmedes Haand, de, hvis Mund taler Løgn, hvis højre er Løgnehaand.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 I Ungdommen er vore Sønner som højvoksne Planter, vore Døtre er som Søjler, udhugget i Tempelstil;
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 vore Forraadskamre er fulde, de yder Forraad paa Forraad, vore Hjorde føder Tusinder, Titusinder paa vore Marker,
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 fede er vore Okser; intet Murbrud, ingen Udvandring, ingen Skrigen paa Torvene.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Saligt det Folk, der er saaledes stedt, saligt det Folk, hvis Gud er HERREN!
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
