Salme 120

1 Sang til Festrejserne. Jeg raabte til HERREN i Nød, og han svarede mig.

Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

2 HERRE, udfri min Sjæl fra Løgnelæber, fra den falske Tunge!

Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

3 Der ramme dig dette og hint, du falske Tunge!

Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

4 Den stærkes Pile er hvæsset ved glødende Gyvel.

Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

5 Ve mig, at jeg maa leve som fremmed i Mesjek, bo iblandt Kedars Telte!

Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

6 Min Sjæl har længe nok boet blandt Folk, som hader Fred.

Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

7 Jeg vil Fred; men taler jeg, vil de Krig!

Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.