< Salme 107 >

1 Halleluja! Lov HERREN, thi han er god, thi hans Miskundhed varer evindelig!
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Saa skal HERRENS genløste sige, de, han løste af Fjendens Haand
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 og samlede ind fra Landene, fra Øst og Vest, fra Nord og fra Havet.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 I den øde Ørk for de vild, fandt ikke Vej til beboet By,
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 de led baade Sult og Tørst, deres Sjæl var ved at vansmægte;
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 men de raabte til HERREN i Nøden, han frelste dem af deres Trængsler
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 og førte dem ad rette Vej, saa de kom til beboet By.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Lad dem takke HERREN for hans Miskundhed, for hans Underværker mod Menneskens Børn.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Thi han mætted den vansmægtende Sjæl og fyldte den sultne med godt.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 De sad i Mulm og Mørke, bundne i Pine og Jern,
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 fordi de havde staaet Guds Ord imod og ringeagtet den Højestes Raad.
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Deres Hjerte var knuget af Kummer, de faldt, der var ingen, som hjalp;
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 men de raabte til HERREN i Nøden, han frelste dem af deres Trængsler,
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 førte dem ud af Mørket og Mulmet og sønderrev deres Baand.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Lad dem takke HERREN for hans Miskundhed, for hans Underværker mod Menneskens Børn.
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Thi han sprængte Døre af Kobber og sønderslog Slaaer af Jern.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 De sygnede hen for Synd og led for Brødes Skyld,
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 de væmmedes ved al Slags Mad, de kom Dødens Porte nær;
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 men de raabte til HERREN i Nøden, han frelste dem af deres Trængsler,
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 sendte sit Ord og lægede dem og frelste deres Liv fra Graven.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Lad dem takke HERREN for hans Miskundhed, for hans Underværker mod Menneskens Børn
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 og ofre Lovprisningsofre og med Jubel forkynde hans Gerninger.
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 De for ud paa Havet i Skibe, drev Handel paa vældige Vande,
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 blev Vidne til HERRENS Gerninger, hans Underværker i Dybet;
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 han bød, og et Stormvejr rejste sig, Bølgerne taarnedes op;
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 mod Himlen steg de, i Dybet sank de, i Ulykken svandt deres Mod;
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 de tumled og raved som drukne, borte var al deres Visdom;
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 men de raabte til HERREN i Nøden, han frelste dem af deres Trængsler,
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 skiftede Stormen til Stille, saa Havets Bølger tav;
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 og glade blev de, fordi det stilned; han førte dem til Havnen, de søgte.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Lad dem takke HERREN for hans Miskundhed, for hans Underværker mod Menneskens Børn,
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 ophøje ham i Folkets Forsamling og prise ham i de Ældstes Kreds!
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Floder gør han til Ørken og Kilder til øde Land,
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 til Saltsteppe frugtbart Land for Ondskabens Skyld hos dem, som bor der.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Ørken gør han til Vanddrag, det tørre Land til Kilder;
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 der lader han sultne bo, saa de grunder en By at bo i,
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 tilsaar Marker og planter Vin og høster Afgrødens Frugt.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Han velsigner dem, de bliver mange, han lader det ikke skorte paa Kvæg.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 De bliver faa og segner under Modgangs og Kummers Tryk,
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 han udøser Haan over Fyrster og lader dem rave i vejløst Øde.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Men han løfter den fattige op af hans Nød og gør deres Slægter som Hjorde;
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 de oprigtige ser det og glædes, men al Ondskab lukker sin Mund.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Hvo som er viis, han mærke sig det og lægge sig HERRENS Naade paa Sinde!
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.

< Salme 107 >