Ordsprogene 30
1 Massaiten Agur, Jakes Søns Ord. Manden siger: Træt har jeg slidt mig, Gud, træt har jeg slidt mig, Gud, jeg svandt hen;
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 thi jeg er for dum til at regnes for Mand, Mands Vid er ikke i mig;
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Visdom lærte jeg ej, den Hellige lærte jeg ikke at kende.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 Hvo opsteg til Himlen og nedsteg igen, hvo samlede Vinden i sine Næver, hvo bandt Vandet i et Klæde, hvo greb fat om den vide Jord? Hvad er hans Navn og hans Søns Navn? Du kender det jo.
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 Al Guds Tale er ren, han er Skjold for dem, der lider paa ham.
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 Læg intet til hans Ord, at han ikke skal stemple dig som Løgner.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 Tvende Ting har jeg bedet dig om, nægt mig dem ej, før jeg dør:
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Hold Svig og Løgneord fra mig: giv mig hverken Armod eller Rigdom, men lad mig nyde mit tilmaalte Brød,
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 at jeg ikke skal blive for mæt og fornægte og sige: »Hvo er HERREN?« eller blive for fattig og stjæle og volde min Guds Navn Men.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 Bagtal ikke en Træl for hans Herre, at han ikke forbander dig, saa du maa bøde.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 Der findes en Slægt, som forbander sin Fader og ikke velsigner sin Moder,
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 en Slægt, der tykkes sig ren og dog ej har tvættet Snavset af sig,
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 en Slægt med de stolteste Øjne, hvis Blikke er fulde af Hovmod.
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 en Slægt, hvis Tænder er Sværd hvis Kæber er skarpe Knive, saa de æder de arme ud af Landet, de fattige ud af Menneskers Samfund.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 Blodiglen har to Døtre: Givhid, Givhid! Der er tre, som ikke kan mættes, fire, som aldrig faar nok:
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
16 Dødsriget og det golde Moderliv, Jorden, som aldrig mættes af Vand, og Ilden, som aldrig faar nok. (Sheol h7585)
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
17 Den, som haaner sin Fader og spotter sin gamle Moder, hans Øje udhakker Bækkens Ravne, Ørneunger faar det til Æde.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 Tre Ting undres jeg over, fire fatter jeg ikke:
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 Ørnens Vej paa Himlen, Slangens Vej paa Klipper, Skibets Vej paa Havet, Mandens Vej til den unge Kvinde.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 Saa er en Ægteskabsbryderskes Færd: Hun spiser og tørrer sig om Munden og siger: »Jeg har ikke gjort noget ondt!«
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 Under tre Ting skælver et Land, fire kan det ikke bære:
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 En Træl, naar han gøres til Konge, en Nidding, naar han spiser sig mæt,
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 en bortstødt Hustru, naar hun bliver gift, en Trælkvinde, naar hun arver sin Frue.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 Fire paa Jorden er smaa, visere dog end Vismænd:
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 Myrerne, de er et Folk uden Styrke, samler dog Føde om Somren;
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 Klippegrævlinger, et Folk uden Magt, bygger dog Bolig i Klipper;
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 Græshopper, de har ej Konge, drager dog ud i Rad og Række;
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 Firbenet, det kan man gribe med Hænder, er dog i Kongers Paladser.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 Tre skrider stateligt frem, fire har statelig Gang:
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 Løven, Kongen blandt Dyrene, som ikke viger for nogen;
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 en sadlet Stridshest, en Buk, en Konge midt i sin Hær.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 Har du handlet som Daare i Overmod, tænker du ondt, da Haand for Mund!
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 Thi Tryk paa Mælk giver Ost, Tryk paa Næsen Blod og Tryk paa Vrede Trætte.
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
