< Ordsprogene 23 >
1 Naar du sidder til Bords hos en Stormand, mærk dig da nøje, hvem du har for dig,
Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2 og sæt dig en Kniv paa Struben, i Fald du er alt for sulten.
Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3 Attraa ikke hans lækre Retter, thi det er svigefuld Kost.
Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4 Slid dig ikke op for at vinde dig Rigdom, brug ej din Forstand dertil!
Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5 Skal dit Blik flyve efter den uden at finde den? Visselig gør den sig Vinger som Ørnen, der flyver mod Himlen.
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6 Spis ej den misundeliges Brød, attraa ikke hans lækre Retter;
Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7 thi han sidder med karrige Tanker; han siger til dig: »Spis og drik!« men hans Hjerte er ikke med dig.
Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8 Den Bid, du har spist, maa du udspy, du spilder dine fagre Ord.
Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9 Tal ikke for Taabens Ører, thi din kloge Tale agter han ringe.
Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10 Flyt ej ældgamle Skel, kom ikke paa faderløses Mark;
Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11 thi deres Løser er stærk, han fører deres Sag imod dig.
Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12 Vend dit Hjerte til Tugt, dit Øre til Kundskabs Ord.
Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13 Spar ej Drengen for Tugt; naar du slaar ham med Riset, undgaar han Døden;
Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14 du slaar ham vel med Riset, men redder hans Liv fra Dødsriget. (Sheol )
Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла. (Sheol )
15 Min Søn, er dit Hjerte viist, saa glæder mit Hjerte sig ogsaa,
Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16 og mine Nyrer jubler, naar dine Læber taler, hvad ret er!
И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17 Dit Hjerte være ikke skinsygt paa Syndere, men stadig ivrigt i HERRENS Frygt;
Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18 en Fremtid har du visselig da, dit Haab bliver ikke til intet.
Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19 Hør, min Søn, og bliv viis, lad dit Hjerte gaa den lige Vej.
Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20 Hør ikke til dem, der svælger i Vin, eller dem, der fraadser i Kød;
Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21 thi Dranker og Fraadser forarmes, Søvn giver lasede Klæder.
Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22 Hør din Fader, som avlede dig, ringeagt ikke din gamle Moder!
Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23 Køb Sandhed og sælg den ikke, Visdom, Tugt og Forstand.
Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24 Den retfærdiges Fader jubler; har man avlet en Vismand, glædes man ved ham;
Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25 din Fader og Moder glæde sig, hun, der fødte dig, juble!
Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26 Giv mig dit Hjerte, min Søn, og lad dine Øjne synes om mine Veje!
Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27 Thi en bundløs Grav er Skøgen, den fremmede Kvinde, en snæver Brønd;
Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28 ja, som en Stimand ligger hun paa Lur og øger de troløses Tal blandt Mennesker.
Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29 Hvem har Ak, og hvem har Ve, hvem har Kiv, og hvem har Klage? Hvem har Saar uden Grund, hvem har sløve Øjne?
Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30 De, som sidder sent over Vinen, som kommer for at smage den stærke Drik.
Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31 Se ikke til Vinen, hvor rød den er, hvorledes den perler i Bægeret; den glider saa glat,
Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32 men bider til sidst som en Slange og spyr sin Gift som en Øgle;
На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33 dine Øjne skuer de sælsomste Ting, og bagvendt taler dit Hjerte;
Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34 du har det, som laa du midt i Havet, som laa du oppe paa en Mastetop.
И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35 »De slog mig, jeg følte ej Smerte, gav mig Hug, jeg mærked det ikke; naar engang jeg vaagner igen, saa søger jeg atter til Vinen!«
Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.