< Ordsprogene 18 >

1 Særlingen søger et Paaskud, med Vold og Magt vil han Strid.
Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.
2 Taaben ynder ej Indsigt, men kun, at hans Tanker kommer for Lyset.
Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.
3 Hvor Gudløshed kommer, kommer og Spot, Skam og Skændsel følges.
Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.
4 Ord i Mands Mund er dybe Vande, en rindende Bæk, en Visdomskilde.
Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.
5 Det er ilde at give en skyldig Medhold, saa man afviser skyldfris Sag i Retten.
Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.
6 Taabens Læber fører til Trætte, hans Mund raaber højt efter Hug,
Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.
7 Taabens Mund er hans Vaade, hans Læber en Snare for hans Liv.
Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.
8 Bagtalerens Ord er som Lækkerbidskener, de synker dybt i Bugen.
Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.
9 Den, der er efterladen i Gerning, er ogsaa Broder til Ødeland.
И ко је немаран у послу свом брат је распикући.
10 HERRENS Navn er et stærkt Taarn, den retfærdige løber derhen og bjærges.
Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.
11 Den riges Gods er hans faste Stad, og tykkes ham en knejsende Mur.
Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.
12 Mands Hovmod gaar forud for Fald, Ydmyghed forud for Ære.
Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.
13 Om nogen svarer, førend han hører, regnes det ham til Daarskab og Skændsel.
Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.
14 Mands Mod udholder Sygdom, men hvo kan bære en sønderbrudt Aand?
Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?
15 Den forstandiges Hjerte vinder sig Kundskab, de vises Øre attraar Kundskab.
Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.
16 Gaver aabner et Menneske Vej og fører ham hen til de store.
Дар човеку шири место и води га пред властеље.
17 Den, der taler først i en Trætte har Ret, til den anden kommer og gaar ham efter.
Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.
18 Loddet gør Ende paa Trætter og skiller de stærkeste ad.
Распре прекида жреб, и између силних расуђује.
19 Krænket Broder er som en Fæstning, Trætter som Portslaa for Borg.
Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.
20 Mands Bug mættes af Mundens Frugt, han mættes af Læbernes Grøde.
Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.
21 Død og Liv er i Tungens Vold, hvo der tøjler den, nyder dens Frugt.
Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.
22 Fandt man en Hustru, fandt man Lykken og modtog Naade fra HERREN.
Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.
23 Fattigmand beder og trygler, Rigmand svarer med haarde Ord.
Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.
24 Med mange Fæller kan Mand gaa til Grunde, men Ven kan overgaa Broder i Troskab.
Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.

< Ordsprogene 18 >