Ordsprogene 17
1 Bedre en tør Bid Brød med fred end Huset fuldt af Sul med Trætte.
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 Klog Træl bliver Herre over daarlig Søn og faar lod og del mellem Brødre.
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3 Digel til Sølv og Ovn til Guld, men den, der prøver Hjerter, er HERREN.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 Den onde hører paa onde Læber, Løgneren lytter til giftige Tunger.
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 Hvo Fattigmand spotter, haaner hans Skaber, den skadefro slipper ikke for Straf.
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
6 De gamles Krone er Børnebørn, Sønners Stolthed er Fædre.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7 Ypperlig Tale er ej for en Daare, end mindre da Løgn for den, som er ædel.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 Som en Troldsten er Gave i Giverens Øjne; hvorhen den end vender sig, gør den sin Virkning.
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 Den, der dølger en Synd, søger Venskab, men den, der ripper op i en Sag, skiller Venner.
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 Bedre virker Skænd paa forstandig end hundrede Slag paa en Taabe.
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 Den onde har kun Genstridighed for, men et skaanselsløst Bud er udsendt imod ham.
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 Man kan møde en Bjørn, hvis Unger er taget, men ikke en Taabe udi hans Daarskab.
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13 Den, der gengælder godt med ondt, fra hans Hus skal Vanheld ej vige.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 At yppe Strid er at aabne for Vand, hold derfor inde, før Strid bryder løs.
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 At frikende skyldig og dømme uskyldig, begge Dele er HERREN en Gru.
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
16 Hvad hjælper Penge i Taabens Haand til at købe ham Visdom, naar Viddet mangler?
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
17 Ven viser Kærlighed naar som helst, Broder fødes til Hjælp i Nød.
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18 Mand uden Vid giver Haandslag og gaar i Borgen for Næsten.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 Ven af Kiv er Ven af Synd; at højne sin Dør er at attraa Fald.
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 Ej finder man Lykke, naar Hjertet er vrangt, man falder i Vaade, naar Tungen er falsk.
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 Den, der avler en Taabe, faar Sorg, Daarens Fader er ikke glad.
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22 Glad Hjerte er godt for Legemet, nedslaaet Sind suger Marv af Benene.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
23 Den gudløse tager Gave i Løn for at bøje Rettens Gænge.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
24 Visdom staar den forstandige for Øje, Taabens Blik er ved Jordens Ende.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
25 Taabelig Søn er sin Faders Sorg, Kvide for hende, som fødte ham.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26 At straffe den, der har Ret, er ilde, værre endnu at slaa de ædle.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27 Den, som har Kundskab tøjler sin Tale, Mand med Forstand er koldblodig.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 Selv Daaren, der tier, gælder for viis, forstandig er den, der lukker sine Læber.
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
