< Ordsprogene 16 >

1 Hjertets Raad er Menneskets sag. Tungens Svar er fra HERREN.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 En Mand holder al sin Færd for ren, men HERREN vejer Aander.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Vælt dine Gerninger paa HERREN, saa skal dine Planer lykkes.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Alt skabte HERREN, hvert til sit, den gudløse ogsaa for Ulykkens Dag.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Hver hovmodig er HERREN en Gru, visselig slipper han ikke for Straf.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Ved Mildhed og Troskab sones Brøde, ved HERRENS Frygt undviger man ondt.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Naar HERREN har Behag i et Menneskes Veje, gør han endog hans Fjender til Venner.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Bedre er lidet med Retfærd end megen Vinding med Uret.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Menneskets Hjerte udtænker hans Vej, men HERREN styrer hans Fjed.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Der er Gudsdom paa Kongens Læber, ej fejler hans Mund, naar han dømmer.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Ret Bismer og Vægtskaal er HERRENS, hans Værk er alle Posens Lodder.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Gudløs Færd er Konger en Gru, thi ved Retfærd grundfæstes Tronen.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Retfærdige Læber har Kongens Yndest, han elsker den, der taler oprigtigt.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Kongens Vrede er Dødens Bud, Vismand evner at mildne den.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 I Kongens Aasyns Lys er der Liv, som Vaarregnens Sky er hans Yndest.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 At vinde Visdom er bedre end Guld, at vinde Indsigt mere end Sølv.
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 De retsindiges Vej er at vige fra ondt; den vogter sit Liv, som agter paa sin Vej.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Hovmod gaar forud for Fald, Overmod forud for Snublen.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Hellere sagtmodig med ydmyge end dele Bytte med stolte.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Vel gaar det den, der mærker sig Ordet; lykkelig den, der stoler paa HERREN.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Den vise kaldes forstandig, Læbernes Sødme øger Viden.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Kløgt er sin Mand en Livsens Kilde, Daarskab er Daarers Tugt.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Den vises Hjerte giver Munden Kløgt, paa Læberne lægger det øget Viden.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Hulde Ord er som flydende Honning, søde for Sjælen og sunde for Legemet.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Mangen Vej synes Manden ret, og saa er dens Ende dog Dødens Veje.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 En Arbejders Hunger arbejder for ham, thi Mundens Krav driver paa ham.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 En Nidding graver Ulykkesgrave, det er, som brændte der Ild paa hans Læber.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Rænkefuld Mand sætter Splid; den, der bagtaler, skiller Venner.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Voldsmand lokker sin Næste og fører ham en Vej, der ikke er god.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Den, der stirrer, har Rænker for; knibes Læberne sammen, har man fuldbyrdet ondt.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Graa Haar er en dejlig Krone, den vindes paa Retfærds Vej.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Større end Helt er sindig Mand, større at styre sit Sind end at tage en Stad.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 I Brystfolden rystes Loddet, det falder, som HERREN vil.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

< Ordsprogene 16 >