< Ordsprogene 15 >
1 Mildt svar stiller Vrede, saarende Ord vækker Nag.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Vises Tunge drypper af Kundskab, Daarskab strømmer fra Taabers Mund.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Alle Vegne er HERRENS Øjne, de udspejder onde og gode.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Et Livets Træ er Tungens Mildhed, dens Falskhed giver Hjertesaar.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Daare lader haant om sin Faders Tugt, klog er den, som tager Vare paa Revselse.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Den retfærdiges Hus har megen Velstand, den gudløses Høst lægges øde.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Vises Læber udstrør Kundskab, Taabers Hjerte er ikke ret.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Gudløses Offer er HERREN en Gru, retsindiges Bøn har han Velbehag i.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Den gudløses Færd er HERREN en Gru, han elsker den, der stræber efter Retfærd.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Streng Tugt er for den, der forlader Vejen; den, der hader Revselse, dør.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11 Dødsrige og Afgrund ligger aabne for HERREN, endsige da Menneskebørnenes Hjerter. (Sheol )
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol )
12 Spotteren ynder ikke at revses, til Vismænd gaar han ikke.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Glad Hjerte giver venligt Ansigt, ved Hjertesorg bliver Modet brudt.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Den forstandiges Hjerte søger Kundskab, Taabers Mund lægger Vind paa Daarskab.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Alle den armes Dage er onde, glad Hjerte er stadigt Gæstebud.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Bedre lidet med HERRENS Frygt end store Skatte med Uro.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Bedre en Ret Grønt med Kærlighed end fedet Okse og Had derhos.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Vredladen Mand vækker Splid, sindig Mand stiller Trætte.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Den lades Vej er spærret af Tjørn, de flittiges Sti er banet.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Viis Søn glæder sin Fader, Taabe til Menneske foragter sin Moder.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Daarskab er Glæde for Mand uden Vid, Mand med Indsigt gaar lige frem.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Er der ikke holdt Raad, saa mislykkes Planer, de lykkes, naar mange raadslaar.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Mand er glad, naar hans Mund kan svare, hvor godt er et Ord i rette Tid.
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24 Den kloge gaar opad paa Livets Vej for at undgaa Dødsriget nedentil. (Sheol )
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol )
25 Hovmodiges Hus river HERREN bort, han fastsætter Enkens Skel.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Onde Tanker er HERREN en Gru, men hulde Ord er rene.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Den øder sit Hus, hvem Vinding er alt; men leve skal den, der hader Gave.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Den retfærdiges Hjerte tænker, før det svarer, gudløses Mund lader ondt strømme ud.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 HERREN er gudløse fjern, men hører retfærdiges Bøn.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Milde Øjne fryder Hjertet, godt Bud giver Marv i Benene.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Øret, der lytter til Livsens Revselse, vil gerne dvæle iblandt de vise.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Hvo Tugt forsmaar, lader haant om sin Sjæl, men Vid fanger den, der lytter til Revselse.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 HERRENS Frygt er Tugt til Visdom, Ydmyghed først og siden Ære.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.