Ordsprogene 13
1 Viis Søn elsker tugt, spotter hører ikke paa skænd.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Af sin Munds Frugt nyder en Mand kun godt, til Vold staar troløses Hu.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Vogter man Munden, bevarer man Sjælen, den aabenmundede falder i Vaade.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 Den lade attraar uden at faa, men flittiges Sjæl bliver mæt.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 Den retfærdige hader Løgnetale, den gudløse spreder Skam og Skændsel.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 Retfærd skærmer, hvo lydefrit vandrer, Synden fælder de gudløse.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Mangen lader rig og ejer dog intet, mangen lader fattig og ejer dog meget.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Mands Rigdom er Løsepenge for hans Liv, Fattigmand faar ingen Trusel at høre.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Retfærdiges Lys bryder frem, gudløses Lampe gaar ud.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Ved Hovmod vækkes kun Splid, hos dem, der lader sig raade, er Visdom.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Rigdom, vundet i Hast, smuldrer hen, hvad der samles Haandfuld for Haandfuld, øges.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 At bie længe gør Hjertet sygt, opfyldt Ønske er et Livets Træ.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Den, der lader haant om Ordet, slaas ned, den, der frygter Budet, faar Løn.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Vismands Lære er en Livsens Kilde, derved undgaas Dødens Snarer.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 God Forstand vinder Yndest, troløses Vej er deres Undergang.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Hver, som er klog, gaar til Værks med Kundskab, Taaben udfolder Daarskab.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Gudløs Budbringer gaar det galt, troværdigt Bud bringer Lægedom.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Afvises Tugt, faar man Armod og Skam; agtes paa Revselse, bliver man æret.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 Opfyldt Ønske er sødt for Sjælen, at vige fra ondt er Taaber en Gru.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Omgaas Vismænd, saa bliver du viis, ilde faren er Taabers Ven.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Vanheld følger Syndere, Lykken naar de retfærdige.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 Den gode efterlader Børnebørn Arv, til retfærdige gemmes Synderens Gods.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Paa Fattigfolks Nyjord er rigelig Føde, mens mangen rives bort ved Uret.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Hvo Riset sparer, hader sin Søn, den, der elsker ham, tugter i Tide.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 Den retfærdige spiser, til Sulten er stillet, gudløses Bug er tom.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
