Job 6
1 Saa tog Job til Orde og svarede:
А Јов одговори и рече:
2 Gid man vejed min Harme og vejed min Ulykke mod den!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Thi tungere er den end Havets Sand, derfor talte jeg over mig!
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Thi i mig sidder den Almægtiges Pile, min Aand inddrikker deres Gift; Rædsler fra Gud forvirrer mig.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Skriger et Vildæsel midt i Græsset, brøler en Okse ved sit Foder?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Spiser man ferskt uden Salt, smager mon Æggehvide godt?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Min Sjæl vil ej røre derved, de Ting er som Lugt af en Løve.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Ak, blev mit Ønske dog opfyldt, Gud give mig det, som jeg haaber;
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 vilde Gud dog knuse mig, række Haanden ud og skære mig fra,
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 saa vilde det være min Trøst — jeg hopped af Glæde trods skaanselsløs Kval at jeg ikke har nægtet den Helliges Ord.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Hvad er min Kraft, at jeg skal holde ud, min Udgang, at jeg skal være taalmodig?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Er da min Kraft som Stenens, er da mit Legeme Kobber?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ak, for mig er der ingen Hjælp, hver Udvej lukker sig for mig.
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Den, der nægter sin Næste Godhed, han bryder med den Almægtiges Frygt.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mine Brødre sveg mig som en Bæk, som Strømme, hvis Vand svandt bort,
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 de, der var grumset af os, og som Sneen gemte sig i,
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 men som svandt ved Solens Glød, tørredes sporløst ud i Hede;
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Karavaner bøjer af fra Vejen, drager op i Ørkenen og gaar til Grunde;
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Temas Karavaner spejder, Sabas Rejsetog haaber paa dem,
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 men de beskæmmes i deres Tillid, de kommer derhen og skuffes!
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Ja, slige Strømme er I mig nu, Rædselen saa I og grebes af Skræk!
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Har jeg mon sagt: »Giv mig Gaver, løs mig med eders Velstand,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 red mig af Fjendens Haand, køb mig fri fra Voldsmænds Haand!«
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Lær mig, saa vil jeg tie, vis mig, hvor jeg har fejlet!
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Redelig Tale, se, den gør Indtryk; men eders Revselse, hvad er den værd?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Er det jer Hensigt at revse Ord? Den fortvivledes Ord er dog Mundsvejr!
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Selv om en faderløs kasted I Lod og købslog om eders Ven.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Men vilde I nu dog se paa mig! Mon jeg lyver jer op i Ansigtet?
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Vend jer hid, lad der ikke ske Uret, vend jer, thi end har jeg Ret!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Er der Uret paa min Tunge, eller skelner min Gane ej, hvad der er ondt?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
