Job 32
1 Da nu hine tre Mænd ikke mere svarede Job, fordi han var retfærdig i sine egne Øjne,
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 blussede Vreden op i Buziten Elihu, Barak'els Søn, af Rams Slægt. Paa Job vrededes han, fordi han gjorde sig retfærdigere end Gud,
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 og paa hans tre Venner, fordi de ikke fandt noget Svar og dog dømte Job skyldig.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Elihu havde ventet, saa længe de talte med Job, fordi de var ældre end han;
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 men da han saa, at de tre Mænd intet havde at svare, blussede hans Vrede op;
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 og Buziten Elihu, Barak'els Søn, tog til Orde og sagde: Ung af Dage er jeg, og I er gamle Mænd, derfor holdt jeg mig tilbage, angst for at meddele eder min Viden;
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 jeg tænkte: »Lad Alderen tale og Aarenes Mængde kundgøre Visdom!«
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Dog Aanden, den er i Mennesket, og den Almægtiges Aande giver dem Indsigt;
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 de gamle er ikke altid de kloge, Oldinge ved ej altid, hvad Ret er;
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 derfor siger jeg: Hør mig, lad ogsaa mig komme frem med min Viden!
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Jeg biede paa, at I skulde tale, lyttede efter forstandige Ord, at I skulde finde de rette Ord;
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 jeg agtede nøje paa eder; men ingen af eder gendrev Job og gav Svar paa hans Ord.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Sig nu ikke: »Vi stødte paa Visdom, Gud maa fælde ham, ikke et Menneske!«
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Mod mig har han ikke rettet sin Tale, og med eders Ord vil jeg ikke svare ham.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 De blev bange, svarer ej mer, for dem slap Ordene op.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 Skal jeg tøve, fordi de tier og staar der uden at svare et Ord?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Ogsaa jeg vil svare min Del, ogsaa jeg vil frem med min Viden!
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Thi jeg er fuld af Ord, Aanden i mit Bryst trænger paa;
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 som tilbundet Vin er mit Bryst, som nyfyldte Vinsække nær ved at sprænges;
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 tale vil jeg for at faa Luft, aabne mine Læber og svare.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Forskel gør jeg ikke og smigrer ikke for nogen;
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 thi at smigre bruger jeg ikke, snart rev min Skaber mig ellers bort!
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
