< Job 3 >

1 Derefter oplod Job sin Mund og forbandede sin Dag,
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 og Job tog til Orde og sagde:
И проговоривши Јов рече:
3 Bort med den Dag, jeg fødtes, den Nat, der sagde: »Se, en Dreng!«
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Denne Dag vorde Mørke, Gud deroppe spørge ej om den, over den straale ej Lyset frem!
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Mulm og Mørke løse den ind, Taage lægge sig over den, Formørkelser skræmme den!
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Mørket tage den Nat, den høre ej hjemme blandt Aarets Dage, den komme ikke i Maaneders Tal!
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Ja, denne Nat vorde gold, der lyde ej Jubel i den!
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 De, der besværger Dage, forbande den, de, der har lært at hidse Livjatan;
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 dens Morgenstjerner formørkes, den bie forgæves paa Lys, den skue ej Morgenrødens Øjenlaag,
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 fordi den ej lukked mig Moderlivets Døre og skjulte Kvide for mit Blik!
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Hvi døde jeg ikke i Moders Liv eller udaanded straks fra Moders Skød?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Hvorfor var der Knæ til at tage imod mig, hvorfor var der Bryster at die?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Saa havde jeg nu ligget og hvilet, saa havde jeg slumret i Fred
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 blandt Konger og Jordens Styrere, der bygged sig Gravpaladser,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 blandt Fyrster, rige paa Guld, som fyldte deres Huse med Sølv.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Eller var jeg dog som et nedgravet Foster, som Børn, der ikke fik Lyset at se!
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Der larmer de gudløse ikke mer, der hviler de trætte ud,
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 alle de fangne har Ro, de hører ej Fogedens Røst;
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 smaa og store er lige der og Trællen fri for sin Herre.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Hvi giver Gud de lidende Lys, de bittert sørgende Liv,
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 dem, som bier forgæves paa Døden, graver derefter som efter Skatte,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 som glæder sig til en Stenhøj, jubler, naar de finder deres Grav —
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 en Mand, hvis Vej er skjult, hvem Gud har stænget inde?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Thi Suk er blevet mit daglige Brød, mine Ve raab strømmer som Vand.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Thi hvad jeg gruer for, rammer mig, hvad jeg bæver for, kommer over mig.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Knap har jeg Fred, og knap har jeg Ro, knap har jeg Hvile, saa kommer Uro!
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.

< Job 3 >