Job 22
1 Saa tog Temaniten Elifaz til Orde og sagde:
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 Gavner et Menneske Gud? Nej, den kloge gavner sig selv.
Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
3 Har den Almægtige godt af din Retfærd, Vinding af, at din Vandel er ret?
Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
4 Revser han dig for din Gudsfrygt? Eller gaar han i Rette med dig derfor?
Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
5 Er ikke din Ondskab stor og din Brøde uden Ende?
Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
6 Thi du pantede Brødre uden Grund, trak Klæderne af de nøgne,
Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
7 gav ikke den trætte Vand at drikke og nægted den sultne Brød.
Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
8 Den mægtige — hans var Landet, den hædrede boede der.
Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
9 Du lod Enker gaa tomhændet bort, knuste de faderløses Arme.
Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
10 Derfor var der Snarer omkring dig, og Rædsel ængsted dig brat.
Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
11 Dit Lys blev Mørke, du kan ej se, og Strømme af Vand gaar over dig!
И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
12 Er Gud ej i højen Himmel? Se Stjernernes Tinde, hvor højt de staar!
Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
13 Dog siger du: »Hvad ved Gud, holder han Dom bag sorten Sky?
Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
14 Skyerne skjuler ham, saa han ej ser, paa Himlens Runding gaar han!«
Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
15 Vil du følge Fortidens Sti, som Urettens Mænd betraadte,
Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
16 de, som i Utide reves bort, hvis Grundvold flød bort som en Strøm,
Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
17 som sagde til Gud: »Gaa fra os! Hvad kan den Almægtige gøre os?«
Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
18 Og han havde dog fyldt deres Huse med godt. Men de gudløses Raad er ham fjernt.
А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
19 De retfærdige saa det og glædede sig, den uskyldige spottede dem:
Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
20 For vist, vore Fjender forgik, og Ild fortæred de sidste af dem.
Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
21 Bliv Ven med ham og hold Fred, derved vil der times dig Lykke;
Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
22 tag dog mod Lærdom af ham og læg dig hans Ord paa Sinde!
Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
23 Vender du ydmygt om til den Almægtige, fjerner du Uretten fra dit Telt,
Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
24 kaster du Guldet paa Jorden, Ofirguldet blandt Bækkenes Sten,
Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
25 saa den Almægtige bliver dit Guld, hans Lov dit Sølv,
И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
26 ja, da skal du fryde dig over den Almægtige og løfte dit Aasyn til Gud.
Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
27 Beder du til ham, hører han dig, indfri kan du, hvad du har lovet;
Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
28 hvad du sætter dig for, det lykkes, det lysner paa dine Veje;
Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
29 thi stolte, hovmodige ydmyger han, men hjælper den, der slaar Øjnene ned;
Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
30 han frelser uskyldig Mand; det sker ved hans Hænders Renhed!
Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
