< Job 18 >
1 Saa tog Sjuhiten Bildad til Orde og sagde:
А Вилдад Сушанин одговори и рече:
2 Saa gør dog en Ende paa dine Ord, kom til Fornuft og lad os tale!
Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити.
3 Hvi skal vi regnes for Kvæg og staa som umælende i dine Øjne?
Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима?
4 Du, som i Vrede sønderslider din Sjæl, skal for din Skyld Jorden blive øde og Klippen flyttes fra sit Sted?
Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места?
5 Nej, den gudløses Lys bliver slukt, hans Ildslue giver ej Lys;
Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати.
6 Lyset i hans Telt gaar ud, og hans Lampe slukkes for ham;
Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему.
7 hans kraftige Skridt bliver korte, han falder for eget Raad;
Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера.
8 thi hans Fod drives ind i Nettet, paa Fletværk vandrer han frem,
Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу;
9 Fælden griber om Hælen, Garnet holder ham fast;
Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж.
10 Snaren er skjult i Jorden for ham og Saksen paa hans Sti;
Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази.
11 Rædsler skræmmer ham alle Vegne og kyser ham Skridt for Skridt:
Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце.
12 Ulykken hungrer efter ham, Undergang lurer paa hans Fald:
Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ.
13 Dødens førstefødte æder hans Lemmer, æder hans Legemes Lemmer;
Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти.
14 han rives bort fra sit Telt, sin Fortrøstning; den styrer hans Skridt til Rædslernes Konge;
Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном.
15 i hans Telt har Undergang hjemme, Svovl strøs ud paa hans Bolig;
Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов.
16 nedentil tørrer hans Rødder, oventil visner hans Grene;
Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове.
17 hans Minde svinder fra Jord, paa Gaden nævnes ikke hans Navn;
Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама.
18 man støder ham ud fra Lys i Mørket og driver ham bort fra Jorderig;
Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света.
19 i sit Folk har han ikke Afkom og Æt, i hans Hjem er der ingen tilbage;
Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим.
20 de i Vester stivner ved hans Skæbnedag, de i Øst bliver slagne af Rædsel.
Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх.
21 Ja, saaledes gaar det den lovløses Bolig, dens Hjem, der ej kender Gud!
Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.