Esajas 52
1 Vaagn op, vaagn op, ifør dig din Styrke, Zion, tag dit Højtidsskrud paa, Jerusalem, hellige By! Thi uomskaarne, urene Folk skal ej mer komme ind.
Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти.
2 Ryst Støvet af dig, staa op, tag Sæde, Jerusalem, fri dig for Halslænken, Zions fangne Datter!
Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска.
3 Thi saa siger HERREN: For intet solgtes I, og uden Sølv skal I løskøbes.
Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца.
4 Thi saa siger den Herre HERREN: I Begyndelsen drog mit Folk ned til Ægypten for at bo der som fremmed, og siden undertrykte Assyrien det uden Vederlag.
Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта.
5 Og nu? Hvad har jeg at gøre her? lyder det fra HERREN; mit Folk er jo ranet for intet. De, der hersker over det, brovter, lyder det fra HERREN, og mit Navn vanæres ustandseligt Dagen lang.
А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје.
6 Derfor skal mit Folk kende mit Navn paa hin Dag, at det er mig, som har talet, ja mig.
Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме.
7 Hvor liflige er paa Bjergene Glædesbudets Fodtrin, han, som udraaber Fred, bringer gode Tidender, udraaber Frelse, som siger til Zion: »Din Gud har vist, han er Konge.«
Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује.
8 Hør, dine Vægtere raaber, de jubler til Hobe, thi de ser for deres Øjne HERREN vende hjem til Zion.
Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион.
9 Bryd ud til Hobe i Jubel, Jerusalems Tomter! Thi HERREN trøster sit Folk, genløser Jerusalem.
Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим.
10 Han blotter sin hellige Arm for al Folkenes Øjne, den vide Jord skal skue Frelsen fra vor Gud.
Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег.
11 Bort, bort, drag ud derfra, rør ej noget urent, bort, tvæt jer, I, som bærer HERRENS Kar!
Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње.
12 Thi i Hast skal I ej drage ud, I skal ikke flygte; nej, foran eder gaar HERREN, eders Tog slutter Israels Gud.
Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев.
13 Se, min Tjener faar Fremgang han stiger, løftes og ophøjes saare.
Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.
14 Som mange blev maalløse over ham, — saa umenneskelig ussel saa han ud, han ligned ej Menneskenes Børn —
Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих,
15 skal Folk i Mængde undres, Konger blive stumme over ham; thi hvad ikke var sagt dem, ser de, de skuer, hvad de ikke havde hørt.
Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.
