1 Mosebog 11
1 Hele Menneskeheden havde eet Tungemaal og samme Sprog.
А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.
2 Da de nu drog østerpaa, traf de paa en Dal i Sinear, og der slog de sig ned.
А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде.
3 Da sagde de til hverandre: »Kom, lad os stryge Teglsten og brænde dem godt!« De brugte nemlig Tegl som Sten og Jordbeg som Kalk.
Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.
4 Derpaa sagde de: »Kom, lad os bygge os en By og et Taarn, hvis Top naar til Himmelen, og skabe os et Navn, for at vi ikke skal spredes ud over hele Jorden!«
После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.
5 Men HERREN steg ned for at se Byen og Taarnet, som Menneskebørnene byggede,
А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.
6 og han sagde: »Se, de er eet Folk og har alle eet Tungemaal; og naar de nu først er begyndt saaledes, er intet, som de sætter sig for, umuligt for dem;
И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.
7 lad os derfor stige ned og forvirre deres Tungemaal der, saa de ikke forstaar hverandres Tungemaal!«
Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.
8 Da spredte HERREN dem fra det Sted ud over hele Jorden, og de opgav at bygge Byen.
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.
9 Derfor kaldte man den Babel, thi der forvirrede HERREN al Jordens Tungemaal, og derfra spredte HERREN dem ud over hele Jorden.
Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.
10 Dette er Sems Slægtebog. Da Sem var 100 Aar gammel, avlede han Arpaksjad, to Aar efter Vandfloden;
Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.
11 og efter at Sem havde avlet Arpaksjad, levede han 500 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.
12 Da Arpaksjad havde levet 35 Aar, avlede han Sjela;
А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;
13 og efter at Arpaksjad havde avlet Sjela, levede han 403 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
14 Da Sjela havde levet 30 Aar, avlede han Eber;
А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;
15 og efter at Sjela havde avlet Eber, levede han 403 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.
16 Da Eber havde levet 34 Aar, avlede han Peleg;
А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;
17 og efter at Eber havde avlet Peleg, levede han 430 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.
18 Da Peleg havde levet 30 Aar, avlede han Re'u;
А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;
19 og efter at Peleg havde avlet Re'u, levede han 209 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.
20 Da Re'u havde levet 32 Aar, avlede han Serug;
А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;
21 og efter at Re'u havde avlet Serug, levede han 207 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.
22 Da Serug havde levet 30 Aar, avlede han Nakor;
А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;
23 og efter at Serug havde avlet Nakor, levede han 200 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.
24 Da Nakor havde levet 29 Aar, avlede han Tara;
А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;
25 og efter at Nakor havde avlet Tara, levede han 119 Aar og avlede Sønner og Døtre.
А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.
26 Da Tara havde levet 70 Aar, avlede han Abram, Nakor og Haran.
А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.
27 Dette er Taras Slægtebog. Tara avlede Abram, Nakor og Haran. Haran avlede Lot.
А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.
28 Haran døde i sin Fader Taras Levetid i sin Hjemstavn i Ur Kasdim.
И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.
29 Abram og Nakor tog sig Hustruer; Abrams Hustru hed Saraj, Nakors Milka, en Datter af Haran, Milkas og Jiskas Fader.
И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.
30 Men Saraj var ufrugtbar og havde ingen Børn.
А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.
31 Tara tog sin Søn Abram, sin Sønnesøn Lot, Harans Søn, og sin Sønnekone Saraj, hans Søn Abrams Hustru, og førte dem fra Ur Kasdim for at begive sig til Kana'ans Land; men da de kom til Karan, slog de sig ned der.
И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.
32 Taras Levetid var 205 Aar; og Tara døde i Karan.
И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.
