< Prædikeren 4 >

1 Fremdeles saa jeg al den Undertrykkelse, som sker under Solen; jeg saa de undertryktes Taarer og ingen trøstede dem; de led Vold af deres Undertrykkeres Haand, og ingen trøstede dem.
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 Da priste jeg de døde, som allerede er døde, lykkeligere end de levende, som endnu er i Live;
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 men lykkeligere end begge den, som slet ikke er til, som ikke har set det onde, der sker under Solen.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 Og jeg saa, at al Flid og alt dygtigt Arbejde udspringer af den enes Misundelse mod den anden. Ogsaa det er Tomhed og Jag efter Vind.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 Daaren lægger Hænderne i Skødet og æder sig selv op.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 Bedre en Haandfuld Hvile end Hænderne fulde af Flid og Jag efter Vind.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Og mere Tomhed saa jeg under Solen.
Опет видех таштину под сунцем:
8 Mangen staar alene og har ikke nogen ved sin Side, hverken Søn eller Broder, og dog er der ingen Ende paa al hans Flid og hans Øje bliver ikke mæt af Rigdom. Men, for hvis Skyld gør jeg mig Flid og nægter mig enhver Nydelse? Ogsaa det, er Tomhed og ondt Slid.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 To er bedre faren end een, thi de faar god Løn for deres Flid;
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 hvis den ene falder, kan den anden rejse sin Fælle op. Men ve den ensomme! Thi falder han, er der ingen til at rejse ham op.
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 Og naar to ligger sammen, bliver de varme; men hvorledes kan den ensomme blive varm?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 Og naar nogen kan overvælde den ensomme, saa kan to staa sig imod ham; tretvundet Snor brister ikke i Hast.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 Bedre faren er en fattig Yngling, som er viis, end en gammel Konge, som er en Taabe og ikke mere har Forstand til at lade sig raade.
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 Thi hin gik ud af Fængselet for at blive Konge, skønt han var født i Fattigdom under den andens Regering.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 Jeg saa alle, som levede og færdedes under Solen, stille sig ved den Ynglings Side, som skulde træde i Kongens Sted;
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 der var ikke Tal paa alle de Mennesker, han stod i Spidsen for; men heller ikke over ham glæder de senere Slægter sig; nej, ogsaa det er Tomhed og Jag efter Vind.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

< Prædikeren 4 >