< Højsangen 1 >
1 Højsangen, som er af Salomo.
Соломунова песма над песмама.
2 Han kysse mig med Kys af sin Mund; thi din Kærlighed er bedre end Vin.
Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3 Dine Salver ere gode at lugte, dit Navn er som en Salve, der udgydes; derfor elske unge Piger dig.
Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4 Drag mig! efter dig ville vi løbe; Kongen førte mig ind i sine inderste Kamre; vi ville fryde os og glæde os i dig, vi ville prise din Kærlighed mere end Vin; de oprigtige elske dig.
Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5 Jeg er sort, dog yndig, I Jerusalems Døtre! som Kedars Pauluner, som Salomos Telte.
Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6 Ser ikke paa mig, at jeg er sort; thi Solen har brændt mig; min Moders Sønner ere blevne vrede paa mig, de have sat mig til Vingaardenes Vogterinde; min Vingaard, som jeg havde, har jeg ikke bevogtet.
Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7 Giv mig til Kende, du, hvem min Sjæl elsker! hvor du vogter, hvor du lader Hjorden ligge om Middagen, at jeg ikke skal være som en Kvinde, der gaar tilhyllet ved dine Medbrødres Hjorde.
Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8 Dersom du ikke ved det, du dejligste iblandt Kvinderne! da gak ud i Faarenes Spor, og vogt dine Kid ved Hyrdernes Boliger!
Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9 Ved Hestene for Faraos Vogn ligner jeg dig, min Veninde!
Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10 Dine Kinder ere yndige under Kæderne og din Hals under Perlesnorene.
Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11 Vi ville gøre dig Guldkæder med Sølvprikker.
Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12 Saa længe Kongen var i sin Kreds, gav min Nardus sin Lugt.
Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13 Min elskede er mig en Myrrakugle, som forbliver imellem mine Bryster.
Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14 Min elskede er mig en Koferdrue, i Vingaardene, udi En-Gedi.
Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15 Se, du, min Veninde! er dejlig; se, du er dejlig, dine Øjne ere Duer.
Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16 Se, du, min elskede! er yndig, ja yndig, ja, vort Leje er grønt.
Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17 Vore Huses Bjælker ere Cedre, vort Loft er Cypresser.
Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.