Højsangen 6

1 Hvor er din elskede hengangen, du dejligste iblandt Kvinderne? hvor har din elskede vendt sig hen? saa ville vi opsøge ham med dig.

Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

2 Min elskede er nedgangen i sin Have, til de duftende Blomsterbede for at vogte Hjorden i Haverne og at sanke Lillier.

Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

3 Jeg er min elskedes, og min elskede er min, han, som vogter Hjorden iblandt Lillierne.

Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

4 Du, min Veninde! er skøn som Tirza, yndig som Jerusalem, forfærdelig som Hære under Banner.

Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

5 Vend dine Øjne bort fra mig, thi de gøre mig heftig; dit Haar er som en Gedehjord, der kommer op fra Gilead.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6 Dine Tænder ere som en Faarehjord, som kommer op af Svømmestedet, som alle sammen føde Tvillinger, og blandt hvilke intet er ufrugtbart.

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

7 Dine Tindinger ere som et Stykke af Granatæble imellem dine Lokker.

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

8 Der er tresindstyve Dronninger og firsindstyve Medhustruer og utallige Jomfruer.

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

9 Een er min Due, min fuldkomne, hun er sin Moders eneste, hun er ren for den, som hende fødte; Døtre saa hende og priste hende lykkelig, Dronninger og Medhustruer, og roste hende.

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

10 Hvo er hun, der titter frem som Morgenrøden, dejlig som Maanen, ren som Solen, forfærdelig som Hære under Banner?

Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

11 Jeg var nedgangen i Nøddehaven at se, hvor det grønnedes i Dalen, at se, om Vintræet havde skudt, om Granattræerne havde blomstret.

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

12 Førend jeg vidste det, gjorde min Sjæl mig som mit ædle Folks Vogne.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

13 Vend om, vend om, Sulamith! vend om, vend om, at vi maa se paa dig. Hvad ville I se paa Sulamith? Hun er som Dansen i Mahanaim.

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.