Salme 9
1 Til Sangmesteren; til Muth-Labben; en Psalme af David. Jeg vil takke Herren af mit ganske Hjerte, jeg vil fortælle alle dine underfulde Gerninger.
Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.
2 Jeg vil glæde og fryde mig i dig, jeg vil lovsynge dit Navn, du Højeste!
Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!
3 Naar mine Fjender vige tilbage, da skulle de støde an og omkomme for dig.
Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;
4 Thi du har udført min Ret og min Sag; du har sat dig paa Tronen, du, som dømmer Retfærdighed.
Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.
5 Du truede Hedningerne, du tilintetgjorde den ugudelige, du, udslettede deres Navn evindelig og altid.
Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.
6 Fjenderne ere ikke mere, de ere ødelagte evindelig; og du har nedbrudt Stæderne, deres Ihukommelse er forsvunden med dem.
Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7 Men Herren skal blive evindelig; han har beredt sin Trone til Dom.
Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.
8 Og han skal dømme Verden med Retfærdighed; han skal afsige Dom over Folkene med Retvished.
Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.
9 Og Herren være den ringe en Ophøjelse, ja en Ophøjelse i Nødens Tider!
Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10 Og de, som kendte dit Navn, skulle forlade sig paa dig; thi du har ikke forladt dem, som søge dig, Herre!
У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!
11 Lovsynger Herren, som bor paa Zion, kundgører iblandt Folkene hans Gerninger!
Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;
12 Thi han, som hævner Blod, kommer dem i Hu, han har ikke glemt de elendiges Skrig.
Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.
13 Herre, vær mig naadig, se, kvad jeg maa taale af dem, som hade mig, du som ophøjer mig fra Dødens Porte,
Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,
14 paa det jeg kan fortælle al din Lov i Zions Datters Porte, at jeg maa fryde mig i din Frelse.
Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15 Hedningerne ere sunkne i Graven, som de gjorde; deres Fod er greben i Garnet, som de skjulte.
Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.
16 Herren er bleven kendt, han har gjort Ret; den ugudelige er besnæret i sine Hænders Gerning. (Higgajon, Sela)
Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.
Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога; (Sheol h7585)
18 Thi en fattig skal ikke glemmes evindelig, de elendiges Forventning ikke altid skuffes.
Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.
19 Herre! staa op, lad ikke et Menneske blive mægtigt; lad Hedningerne dømmes for dit Ansigt!
Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.
20 Lad Frygt, o Herre! komme paa dem; lad Hedningerne kende, at de ere Mennesker. (Sela)
Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.
