Salme 77

1 Til Sangmesteren; for Jeduthun; en Psalme af Asaf.

Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

2 Min Røst er til Gud, og jeg vil raabe; min Røst er til Gud, og han vende sine Øren til mig!

У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

3 Jeg søgte Herren paa min Nøds Dag; min Haand var om Natten udrakt og lod ikke af; min Sjæl vægrede sig ved at lade sig trøste.

Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

4 Jeg vil komme Gud i Hu og jamre lydt; jeg vil tale, og min Aand maa forsmægte. (Sela)

Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

5 Du holdt mine Øjne vaagne, jeg er bleven bekymret og taler ikke.

Пребрајам старе дане и године од векова.

6 Jeg tænkte paa de fordums Dage, paa de længst henrundne Aar.

Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

7 Jeg vil komme min Strengeleg i Hu om Natten; jeg vil tale i mit Hjerte, og min Aand skal granske.

"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

8 Vil da Herren forkaste i al Evighed og ikke vedblive at være naadig mere?

Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

9 Er hans Miskundhed ude evindelig? har hans Tilsagn faaet Ende fra Slægt til Slægt?

Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

10 Har Gud glemt at være naadig? eller har han i Vrede tillukket sin Barmhjertighed? (Sela)

И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

11 Da sagde jeg: Dette er min Lidelse; at forandre det staar i den Højestes højre Haand.

Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

12 Jeg vil komme Herrens Gerninger i Hu; jeg vil komme dine underfulde Ting fra fordums Tid i Hu.

Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

13 Og jeg vil grunde paa al din Gerning; og jeg vil tale om dine Idrætter.

Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

14 O Gud! din Vej er i Hellighed; hvo er en Gud stor som Gud?

Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

15 Du er den Gud, som gør underfulde Ting, du har kundgjort din Styrke iblandt Folkene.

Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

16 Du genløste dit Folk ved din Arm, Jakobs og Josefs Børn. (Sela)

Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

17 Vandene saa dig, Gud! Vandene saa dig, de bleve bange, ja, Afgrundene bævede.

Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

18 De tykke Skyer udøste Vand, de øverste Skyer udgave Drøn, ja, dine Pile fore frem.

Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

19 Din Tordens Drøn rullede, Lynet oplyste Jorderige; Jorden bævede og skælvede.

По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

20 Din Vej var i Havet og dine Stier i de store Vande, og dine Fodspor bleve ikke kendte. Du førte dit Folk som Hjorden ved Mose og Arons Haand.

Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.