Salme 69
1 Til Sangmesteren; til „Lillierne”; af David.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Gud frels mig; thi Vandene ere komne indtil Sjælen.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Jeg er sunken i Dybets Dynd, hvor man ej kan fæste Fod; jeg er kommen i Vandenes Dyb, og Strømmen overskyller mig.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Jeg er bleven træt af det, jeg har raabt, min Strube er hæs; mine Øjne ere fortærede, idet jeg venter paa min Gud.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Flere end Haar paa mit Hoved ere de, som hade mig uden Aarsag; mægtige ere de, som søge at udrydde mig, mine Fjender uden Skel; jeg maa gengive det, jeg ikke har røvet.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Gud! du ved min Daarlighed, og min Skyld er ikke dulgt for dig.
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Lad ikke dem, som bie efter dig, Herre, Herre Zebaoth! beskæmmes ved mig; lad ikke dem, som søge dig, Israels Gud, blive forhaanede ved mig.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Thi jeg bærer Forhaanelse for din Skyld; Skændsel har skjult mit Ansigt.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Jeg er bleven fremmed for mine Brødre og en Udlænding for min Moders Børn.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Thi Nidkærhed for dit Hus har fortæret mig, og deres Forhaanelser, som dig forhaane, ere faldne paa mig.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Og jeg græd min Sjæl ud under Faste; men det blev mig til Forhaanelser.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Og jeg brugte Sæk til mit Klædebon, og jeg blev dem til et Ordsprog.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 De, som sidde i Porten, snakke om mig, og de, som drikke stærk Drik, synge Viser om mig.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Men jeg henflyr med min Bøn til dig, Herre! i Naadens Tid, o Gud! efter din megen Miskundhed: Bønhør mig for din Frelses Sandheds Skyld!
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Frels mig af Dyndet, at jeg ikke synker; lad mig frelses fra mine Avindsmænd og fra Vandenes Dyb!
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Lad Vandstrømmene ikke overskylle mig, ej heller Dybet sluge mig; lad og I ikke Hulen lukke sin Mund over mig!
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Bønhør mig, Herre! thi din Miskundhed er god; vend dit Ansigt til mig efter din store Barmhjertighed!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Og skjul ikke dit Ansigt for din Tjener; thi jeg er angest, skynd dig, bønhør mig!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Hold dig nær til min Sjæl, genløs den, udfri mig for mine Fjenders Skyld!
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Du kender min Forhaanelse og min Skam og min Skændsel; alle mine Modstandere ere aabenbare for dig.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Forhaanelse har brudt mit Hjerte, og jeg blev svag; og jeg ventede paa Medynk, men der var ingen, og paa Trøstere; men jeg fandt ikke nogen.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Og de gave mig Galde at æde og Eddike at drikke i min Tørst.
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Deres Bord blive foran dem til en Strikke og til en Snare, naar de ere trygge.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Lad deres Øjne formørkes, at de ikke se, og lad deres Lænder altid rave!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Udøs din Harme over dem, og lad din brændende Vrede gribe dem!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Deres Bolig vorde øde; ingen være, som bor i deres Telte.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Thi de forfølge den, som du har slaget, og de fortælle om deres Pine, som du har saaret.
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Læg Skyld til deres Skyld, og lad dem ikke komme til din Retfærdighed!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Lad dem udslettes af de levendes Bog, og lad dem ikke opskrives med de retfærdige!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Dog, jeg er elendig og har Smerte; Gud! lad din Frelse ophøje mig.
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Jeg vil love Guds Navn med Sang, og jeg vil storlig ære ham med Taksigelse.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Og det skal bedre behage Herren end en ung Okse med Horn og Klove.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 De sagtmodige have set det, de skulle glæde sig; I, som søge Gud — og eders Hjerte leve op!
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Thi Herren hører de fattige og foragter ikke sin bundne.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Himmel og Jord skulle love ham, Havet og alt det, som vrimler derudi!
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Thi Gud skal frelse Zion og bygge Judas Stæder, og man skal bo der og eje det. Og hans Tjeneres Sæd skal arve det, og de, som elskede hans Navn, skulle bo derudi.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
