Salme 62
1 Til Sangmesteren; for Jeduthun; en Psalme af David.
Та, у Бога је мир души мојој, од Њега је спасење моје!
2 Kun for Gud er min Sjæl stille, fra ham kommer min Frelse.
Та, Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.
3 Kun han er min Klippe og min Frelse, min Befæstning; jeg skal ikke rokkes meget.
Докле ћете нападати на човека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.
4 Hvor længe storme I imod en Mand, alle tilsammen for at myrde ham, der er som en Væg, der hælder, som en Mur, der har faaet Stød?
Баш наумише да га свргну с висине, омиле им лаж, устима благосиљају, а у срцу куну.
5 Kun om at nedstøde ham fra hans Højhed raadslaa de, de have Behag i Løgn; de velsigne med deres Mund, og de forbande i deres Inderste. (Sela)
Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у Њему нада моја.
6 Kun for Gud vær stille min Sjæl; thi af ham er min Forventning.
Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.
7 Kun han er min Klippe og min Frelse, min Befæstning; jeg skal ikke rokkes.
У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.
8 Hos Gud er min Frelse og min Ære, min Styrkes Klippe, min Tilflugt er i Gud.
Народе! Уздај се у Њега у свако доба; изливајте пред Њим срце своје; Бог је наше уточиште.
9 Forlader eder paa ham til hver Tid, I Folk! udøser eders Hjerte for hans Ansigt; Gud er vor Tilflugt. (Sela)
Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мерила, били би лакши него ништа.
10 Kun Forfængelighed ere Menneskens Børn, Falskhed ere Menneskene; lægges de i Vægtskaalen, stige de til Vejrs, de ere Forfængelighed til Hobe.
Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.
11 Forlader eder ikke paa Vold og sætter ikke forfængeligt Haab til røvet Gods; falder Rigdom eder til, da sætter ikke Hjertet dertil!
Једном рече Бог и више пута чух, да је крепост у Бога.
12 Een Gang har Gud talt, ja, to Gange, hvad jeg har hørt: At Styrke hører Gud til. Og dig, Herre! hører Miskundhed til; thi du skal betale hver efter hans Gerning.
И у Тебе је, Господе, милост; јер Ти плаћаш свакоме по делима његовим.
