Salme 59
1 Til Sangmesteren; „fordærv ikke‟; af David; „et gyldent Smykke‟; der Saul sendte hen, og de toge Vare paa Huset for at slaa ham ihjel.
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 Min Gud! fri mig fra mine Fjender, sæt mig paa et højt Sted imod dem, som staa op imod mig.
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Fri mig fra dem, som gøre Uret, og frels mig fra blodgerrige Mænd!
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Thi se, de lure efter min Sjæl, de stærke holde sammen imod mig, uden min Overtrædelse og uden min Synd, o Herre!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Uden min Skyld storme de frem og stille sig op; vaagn op at møde mig og se til!
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Ja, du, Herre, Gud Zebaoth! Israels Gud, vaagn op at hjemsøge alle Hedningerne! vær ingen naadig af alle de troløse Niddinger! (Sela)
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 De komme igen imod Aftenen, de tude som Hunde og løbe omkring i Staden.
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Se, de udgyde Ord af deres Mund, der er Sværd paa deres Læber; thi „hvo hører det?‟
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 Men du, Herre! du ler ad dem, du spotter alle Hedningerne.
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 Imod hans Styrke vil jeg vogte paa dig, thi Gud er min Befæstning.
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Gud, som beviser mig Miskundhed, skal komme mig i Møde; Gud skal lade mig se med Lyst paa mine Fjender.
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 Slaa dem ikke ihjel, at mit Folk ikke skal glemme det; lad dem vanke hid og did for din Magt, og lad dem styrte, Herre, vort Skjold.
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 Deres Læbers Ord er Synd i deres Mund; lad dem gribes i deres Hovmod og for den Forbandelse og Løgn, som de udsige.
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Gør Ende paa dem i din Vrede, gør Ende paa dem, at de ikke ere mere til; og de skulle vide, at Gud er den, som hersker i Jakob indtil Jordens Ender. (Sela)
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 Og de skulle komme igen om Aftenen, tude som Hunde og løbe omkring i Staden.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 De skulle vanke hid og did efter Føde og overnatte, uden at de blive mætte.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Men jeg vil synge om din Styrke, jeg vil synge med Fryd om din Miskundhed om Morgenen; thi du var mig en Befæstning og en Tilflugt paa min Nøds Dag. Min Styrke! for dig vil jeg synge, thi Gud er min Befæstning, Gud, som beviser mig Miskundhed.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
