Salme 38
1 En Psalme af David; til Ihukommelse.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Herre! straf mig ikke i din Vrede og tugt mig ikke i din Harme.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Thi dine Pile ere dybt nedtrykte i mig, og din Haand har lagt sig paa mig.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Der er intet sundt paa mit Kød for din Vredes Skyld; der er ingen Fred i mine Ben for min Synds Skyld.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Thi mine Misgerninger ere gaaede mig over Hovedet; de ere blevne mig for svare som en svar Byrde.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Mine Saar lugte ilde, de ere raadne for min Daarskabs Skyld.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Jeg gaar kroget, jeg er saare nedbøjet; jeg gaar hver Dag i Sørgeklæder.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Thi mine Lænder ere fulde af Skorpe, og der er intet sundt paa mit Kød.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Jeg er bleven dødkold og saare sønderknust; jeg hyler ud af mit Hjertes Uro.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Herre! al min Begæring er for dig, og mit Suk er ikke skjult for dig.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Mit Hjerte slaar heftigt, min Kraft har forladt mig, og mine Øjnes Lys, endog det er svundet for mig.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Mine Venner og mine Frænder holde sig i Afstand fra min Plage, og mine nærmeste staa langt borte.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Og de, som søge efter mit Liv, satte Snarer, og de, som søge min Ulykke, førte Fordærvelsens Tale og grunde den ganske Dag paa alle Haande Svig.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Men jeg er som en døv, der ikke hører, og som en stum, der ikke oplader sin Mund.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Jeg er som en Mand, der ikke hører, og som intet Gensvar har i sin Mund.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Thi jeg bier paa dig, Herre; du, Herre min Gud! vil bønhøre.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Thi jeg sagde: De skulle ikke glæde sig over mig; da min Fod snublede, gjorde de sig store imod mig.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Thi jeg er nær ved at halte, og min Pine er stadig for mig.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Thi jeg maa bekende min Misgerning, jeg sørger over min Synd.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Men mine Fjender leve og ere mægtige, og der er mange, som hade mig uden Skel.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Og de, som betale ondt for godt, de staa mig imod, fordi jeg efterjager det gode.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Forlad mig ikke, Herre! min Gud, vær ikke langt fra mig! Skynd dig at hjælpe mig, Herre, min Frelse!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
