Salme 36
1 Til Sangmesteren; af David, Herrens Tjener.
Безаконику је безбожна реч у срцу; нема страха Божијег пред очима његовим.
2 Den ugudeliges Overtrædelser sige mig inden i mit Hjerte: Der er ikke Guds Frygt for hans Øjne.
Али лаже себи у очи, место да призна своје безакоње и омрзне на њ.
3 Thi han smigrer for sig selv i sine Øjne, med Hensyn til, at hans Misgerning skulde blive fundet og hadet.
Речи су уста његових неправда и лукавство, неће да се опамети да твори добро.
4 Hans Munds Ord ere Uret og Svig; han har ladet af at handle viselig, at gøre godt.
Безакоње смишља на постељи својој, стоји на путу рђавом, зло му није мрско.
5 Han optænker Uret paa sit Leje; han stiller sig paa en Vej, der ikke er god, det onde forkaster han ikke.
Господе! До неба је милост Твоја, и истина Твоја до облака.
6 Herre! din Miskundhed er i Himlene; din Sandhed naar til Skyerne.
Правда је Твоја као горе Божије, судови Твоји бездана велика; људе и стоку Ти чуваш, Господе!
7 Din Retfærdighed er som Gudsbjerge, dine Domme som det store Dyb; Herre! du frelser Mennesker og Dyr.
Како је драгоцена милост Твоја, Боже! Синови људски у сену крила Твојих не боје се.
8 Gud! hvor dyrebar er din Miskundhed; og Menneskens Børn skulle skjule sig under dine Vingers Skygge.
Хране се од изобила дома Твог, и из потока сладости својих Ти их напајаш.
9 De skulle mættes af dit Hus's Fedme, og du skal give dem at drikke af din Lifligheds Bæk.
Јер је у Тебе извор животу, Твојом светлошћу видимо светлост.
10 Thi hos dig er Livets Kilde; i dit Lys skulle vi se Lys.
Рашири милост своју на оне који Те знају, и правду своју на добра срца.
11 Lad din Miskundhed vare ved imod dem, som dig kende, og din Retfærdighed imod de oprigtige af Hjertet.
Не дај да стане на мене нога охола, и рука безбожничка да ме заљуља.
12 Lad den hovmodiges Fod ikke komme over mig og de ugudeliges Haand ikke bortstøde mig. Hist faldt de, som gjorde Uret; de bleve nedstødte og kunde ikke staa op.
Онамо нека падну који чине безакоње, нека се стропоштају и не могу устати.
