Salme 35
1 Af David. Herre! træt med dem, som trætte med mig; strid imod dem, som stride imod mig.
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Grib Skjold og Værge, og staa op at hjælpe mig.
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Tag Spydet frem og afskær Vejen for mine Forfølgere; sig til min Sjæl: Jeg er din Frelse.
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Lad dem, som søge efter mit Liv, blues og blive til Skamme; lad dem, som ville mig ondt, vige tilbage og blive beskæmmede.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Lad dem blive som Avner for Vejret, og Herrens Engel støde dem bort.
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Lad deres Vej blive mørk og slibrig, og Herrens Engel forfølge dem.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Thi de skjulte uden Skel deres Garn imod mig i en Grube, de grove en Grav for min Sjæl uden Skel.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Lad Ødelæggelse komme over dem, uden at de vente det; og lad deres Garn, som de skjulte, fange dem, lad dem falde deri til Ødelæggelse.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Men min Sjæl skal glæde sig i Herren, den skal fryde sig i hans Frelse.
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 Alle mine Ben skulle sige: Herre! hvo er som du? du, som frier en elendig fra den, som er ham for stærk, ja, en elendig og fattig fra den, som udplyndrer ham.
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Der staa træske Vidner op, de affordre mig det, som jeg ikke ved.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 De betale mig ondt for godt, min Sjæl føler sig forladt.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Men der de vare syge, iførte jeg mig Sæk, jeg plagede min Sjæl med Faste, og jeg bad med Hovedet sænket mod min Barm.
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Jeg omgikkes med ham, som han havde været min Ven og Broder; jeg gik i Sørgeklæder og var nedbøjet som en, der sørger for sin Moder.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Men da jeg kom til at halte, glædede de sig og flokkedes; Uslinger flokkedes om mig, og jeg vidste af intet; de sønderslede og tav ikke.
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Iblandt vanhellige og frække Spottere skare de Tænder imod mig.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Herre! hvor længe vil du se til? udfri min Sjæl fra deres Ødelæggelse, min eneste fra de unge Løver.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Jeg vil takke dig i en stor Forsamling, jeg vil love dig iblandt et talrigt Folk.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Lad dem, som ere mine Fjender uden Skel, ikke glædes over mig, eller dem, som hade mig uforskyldt, give Vink med Øjnene.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Thi de tale ikke Fred; men imod de stille i Landet optænke de svigefulde Anslag.
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Og de lode deres Mund vidt op imod mig; de sagde: Ha, ha! vort Øje har set det.
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Herre! du har set det; ti ikke, Herre! vær ikke langt fra mig.
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Vaagn op og vær vaagen for min Ret, for min Sag, min Gud og min Herre!
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Herre, min Gud! døm mig efter din Retfærdighed, og lad dem ikke glæde sig over mig,
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 at de ikke skulle sige i deres Hjerte: „Ha, ha! det var vor Lyst!‟ Lad dem ikke sige: „Vi have opslugt ham!‟
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Lad dem, som glæde sig ved min Ulykke, til Hobe blues og blive til Skamme; lad dem, som gøre sig store imod mig, klædes med Skam og Skændsel.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Lad dem frydes og glædes, som have Lyst til min Retfærdighed, og lad dem altid sige: Herren bør storlig loves, han, som har Lyst til sin Tjeners Fred.
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Saa skal min Tunge tale om din Retfærdighed, om din Pris den ganske Dag.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
