Salme 31

1 Til Sangmesteren; en Psalme af David. Herre! jeg tror paa dig, lad mig ikke beskæmmes evindelig; udfri mig ved din Retfærdighed.

У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

2 Bøj dit Øre til mig, red mig hastelig; vær mig en fast Klippe, en sikker Borg til at frelse mig.

Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

3 Thi du er min Klippe og min Befæstning, og for dit Navns Skyld vil du lede mig og føre mig.

Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

4 Du vil udføre mig af Garnet, som de have skjult for mig; thi du er min Styrke.

Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

5 I din Haand befaler jeg min Aand; du forløste mig, Herre, du sande Gud!

У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

6 Jeg hader dem, som tage Vare paa Løgnens Gøglebilleder; men paa Herren forlader jeg mig.

Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

7 Jeg vil fryde mig og være glad ved din Miskundhed; thi du har set min Elendighed, du har kendt min Sjæleangest.

Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

8 Du overantvordede mig ikke i Fjendens Haand; du lod mine Fødder staa paa et vidt Rum.

Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

9 Herre! vær mig naadig, thi jeg er angest; hentæret af Sorg er mit Øje, min Sjæl og min Krop.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

10 Thi mit Liv er svundet hen i Bedrøvelse og mine Aar i Suk; min Kraft er brudt for min Misgernings Skyld, og mine Ben ere hentørrede.

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

11 Ved alle mine Fjender er jeg bleven til Spot, og det i rigt Maal for mine Naboer og til Forskrækkelse for mine Kyndinge; de, som saa mig udenfor, flyede fra mig.

Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

12 Jeg blev glemt, ude af Sinde som en død, jeg var som et Kar, der gaar tabt.

Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

13 Thi jeg hørte manges Bagtalelse, der var Rædsel trindt omkring; idet de raadsloge sammen over mig, tænkte de at tage Livet af mig.

Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

14 Men jeg forlader mig paa dig, Herre! jeg sagde: Du er min Gud.

А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

15 Mine Tider ere i din Haand; red mig fra mine Fjenders Haand og fra dem, som forfølge mig.

У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

16 Lad dit Ansigt lyse over din Tjener; frels mig ved din Miskundhed.

Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

17 Herre! lad mig ikke beskæmmes, thi jeg har kaldt paa dig; lad de ugudelige beskæmmes, lad dem tie i Dødsriget. (Sheol h7585)

Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)

18 Lad de falske Læber blive stumme, som tale frækt i Hovmod og Foragt imod den retfærdige.

Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

19 Hvor stor er din Godhed, som du har gemt for dem, som dig frygte, hvilken du har udvist imod dem, som tro paa dig, for Menneskens Børn.

Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

20 Du vil skjule dem i dit Ansigts Skjul for Menneskers Sammensværgelser; du vil gemme dem i en Hytte for Tungers Kiv.

Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

21 Lovet være Herren! thi han har underligt bevist sin Miskundhed imod mig i en fast Stad.

Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

22 Og jeg sagde, der jeg var forfærdet: Jeg er udryddet fra dine Øjne; men du hørte mine ydmyge Begæringers Røst, da jeg raabte til dig.

Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

23 Elsker Herren, alle hans hellige! Herren bevarer de trofaste og betaler i Overmaal ham, som øver Hovmod.

Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

24 Værer frimodige, og han skal styrke eders Hjerte, alle I, som haabe paa Herren!

Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.